1704
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1704 на Викимедијиној остави.
| |
1704. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Цар Леополд тражи од Вараждинског генералата (чије је укидање прописао прошле године) да пошаље 2.500 до 3.000 пешака и коњаника на угарско ратиште – заузврат обећава потврду привилегија и награда. Командант је Ханибал Џозеф Хејстер.
- јануар — Српски посланици који су из Кароља кренули Ракоцију су ухваћени и посечени. Слично се догодило и у Барањи, па су тамошњи Срби одлучили да буду за цара.
- јануар — Куриџина буна: избија буна у млетачкој Буковици и Равним Котарима због принудног одузимања стоке ради прикупљања десетине. Задар је био у блокади.
- 18. јануар – Ракошијева буна: Ракоци се обратио Хрватима, позивајући их да се боре заједно – без резултата.[5]
- 25. јануар — Рат краљице Ане, масакр код Апалача: Енглези са Каролина, са савезницима Индијцима, врше рацију на Индијанце Апалачи на шпанској Флориди.
- 28. јануар — „Чудо код Кохелзеа” или „Анастасијино чудо”: Аустријско-тиролске трупе су се кретале преко залеђене мочваре ка баварском манастиру Бенедикт Бојерн, када је ветар одувао лед.
- јануар — Поморски граничари учествују у разбијању логора Бихар и потискивању куруца на Диосег, а затим самостално пустоше Нађ Куншаг.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Пљачкање Печуја: Куруци су упали у Печуј, убили 1.400 од 2.000 Срба - Срби ће се касније, у оквиру Херберштајновог корпуса, осветити масакрима у Шиклошу и Печују.
- 16. фебруар — Велики северни рат, пољско позориште: формирана је прошведска Варшавска конфедерација против пољског краља Августа II, на челу са приматом Раџејовским.
- 29. фебруар — Напад на Дирфилд, или масакр: Французи и њихови савезници напали су енглеско место у Масачусетсу.
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Надвојвода Карло од Аустрије стигао је као краљ Шпаније Карло III у Лисабон, са англо-холандским корпусом Мајнхарда фон Шомберга.
- 14. март — Побуна камисара у француским Севенима: постигли су највећи успех, поразили су краљеву војску код Мартигнаргуеа, због чега је маршала де Монтревела заменио де Вилар.
- март — Сребрна рубља улази у оптицај.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Из Пожеге јавља језуита Андрија Хорват: нико никога не признаје за господара, свуда се чује само о убиствима, нема суда ни судије, колац, мач и пушка владају. Народ у Славонији (Мала Влашка) одбија порезе и спахијску власт.
- 21. април — Битка код Бискупића (Пуспоки), близу Братислава: скупа победа за кокошке.
Мај
[уреди | уреди извор]- 11. мај — Дампиерова експедиција: неуспешан напад на панамски град Санта Марију, јер су Шпанци били обавештени о њиховом доласку.
- мај — Генерал Херберштајн пише Дворском ратном савету да неће моћи да сузбије разбојнике у Славонији без немачке војске.
- 18. мај — На острву Котлин у Финском заливу завршена су прва утврђења под именом Кроншлот – касније Кронштат.
- 20. мај — Образована Сандомирска конфедерација, присталица пољског краља Августа II.
- 25. мај — Поморски граничари поражени у Куншагу, враћају се у Поморишје.
- 27. мај — Краљ Луј XIV одобрио је захтеве вође камизарија Жана Кавалијеа, амнестију, пуковнички чин за њега... Други камизари настављају борбу, али су до краја године угушени.
- 27. мај — Рат за шпанско наслеђе: неуспело савезничко искрцавање код Барселоне.
- 28. мај — Битка код Смоленице: Словачка: Куруци побеђују, хабзбуршки командант је заробљен - затим упадају у Моравску и Доњу Аустрију.
Јун
[уреди | уреди извор]- 9. јун — Карољијеви Куруци запалили су неколико села у близини Беча.
- 10. јун — Успешан напад граничара на Ракочићевог изасланика који је ишао на Турке са 300 војника, при чему је дошло и до окршаја са пограничним Турцима.
- 13. јун — Битка код Коронца: Форгачева јединица поражена на улазу у округ Толнан – Ракоч ће скренути на запад.
- јун — Куруци су заузели Бачку, уз пљачку, паљевину и убиства.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Битка код Шеленберга, код Донауверта: савезници предвођени Марлбороом побеђују и заузимају мостобран на Дунаву, између Француза и Беча. Следи пустошење у Баварској, која, међутим, не напушта савез са Француском.
- 8. јул — Ердељски сабор у Ђулафехервару прогласио је за кнеза Ференца II Ракоција.
- 12. јул — Швеђани нису успели да изаберу Станислава Лешчинског за краља Пољске (крунисан у септембру, владао 1704-09 и 1733-36). Грађански рат између Варшавске и Сандомирске конфедерације трајао је до 1706. године.
- 13. јул — Руси заузимају Дерпат (Тарта у дан. Естонији).
- јул — Јеротеј Рачанин одлази на поклоничко путовање, о чему ће 1727. године бити објављен путопис „Путовања у град Јерусалим”.
- јул — Швеђани нападају нову руску тврђаву Кронслот и градилиште Санкт Петербурга.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Рат за шпанско наслеђе: Снаге Аугсбуршке алијансе заузимају Гибралтар на крајњем југу Иберијског полуострва, у име Карлоса III, хабзбуршког претендента.
- 5. август — Битка код Јакобштата. Летонија: Швеђани поразили руско-пољске снаге.
- 7. август — Велики северни рат, поморска битка код Орфорд Неса: шведска флота је одбила да поздрави Енглезе, па је уследила битка.
- 13. август — Војска Велике алијансе предвођена војводом од Молбороа је поразила шпанско-баварску војску у бици код Блиндхајма.
- 9. август — Руском победом завршена опсада Нарве.
- 24. август — Битка код Малаге је највећа поморска битка у Шпанском рату: обе стране трпе велике губитке, иако ниједан брод није потопљен.
- 30. август — Уговор из Нарве: Август II, заједно са својим лојалним Пољацима, склопио је савез са Петром Великим против Шведске.
- август — У Русији, након увођења нових пореза и уочених корака ка конверзији, почиње Башкирски устанак (до 1711).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Ракоци нуди патријарху Арсенију 20.000 форинти и поштовање права, затим покушава да утиче на њега преко руског цара.
- 7. септембар — Шведски краљ Карло XII. заузео Лемберг (Лавов) после кратке опсаде – али Варшава је остала небрањена, па ју је Август II поново заузео.
- 11. септембар —- Аустријски фелдмаршал Јохан Карл фон Тинген заузео је Улм.
- септембар — француско-шпанске снаге започињу опсаду Гибралтара – завршава се у мају, без успеха.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Пошто се нису предали млетачким властима, објављена је осуда свештенику Петру Јагодићу Куриџи, жегарском начелнику Илији Нанићу и биоградском Матији Жабетићу. Јагодић ће бити у затвору до 1746. године.
- октобар — Август II напушта Варшаву средином месеца, а крајем месеца стиже шведски краљ Карло XII.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — Битка код Пунице (Поњец): Швеђани су потиснули Шуленбургове Саксонце, Август II је одсечен од Пољске.
- 7. новембар — Уговор из Илберсхајма: Изборна кнежевина Баварска потпада под десетогодишњу царску управу, земља је под аустријском и палатинском окупацијом.
- 20. новембар — Полемика о кинеским обредима: папа Климент XI. их забрањује – одлука стиже у Кину 1707. године, а легат Шарл-Томас Мајар де Турнон отишао је у Кину 1703. године са ранијом одлуком; у Индији издао забрану малабарских обреда.
- 22. новембар — Доњи окруyи провинције Пенсилваније су де факто одвојени у Делавер, иако још неко време имају истог гувернера.
- 25. новембар — Командант Тителa Пантелијa Пан Божић примио руски државни канцелар Головин - преноси разочарење Срба у бечку владу и молбу цару Петру да их прими као поданике.
- новембар — Султан Ахмед III наредио је хапшење пећког патријарха Калиника и његовог брата Дефија – патријарх је побегао преко Београда у Темишвар, где је ухапшен, али убрзо пуштен.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар — Сукоб Мугхал-Сикх: након крвавог преласка Сарсе, упркос Аурангзебовом обећању, Сикхи су такође страдали у Цхамкауру у Пенџабу, али је Гуру Гобинд Сингх побегао неповређен.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Велики северни рат: Руске трупе под царем Петром Великим заузимају Тарту и Нарву.
- Википедија:Непознат датум — Куриџина буна, Побуна Срба у Далмацији под млетачком влашћу. Покренуо ју је православни поп Петар Јагодић Куриџа, парох Петрове цркве у Биовичином Селу. То је била буна сиромашног српског народа против млетачке власти, односно скупљача „дециме“ (пореза)
- Википедија:Непознат датум — Пљачка Печуја 1704.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 31. јул — Габријел Крамер, швајцарски математичар
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Морис Кентен де ла Тур, француски сликар
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Џон Лок - енглески филозоф (*1632)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
