1784
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1784 на Викимедијиној остави.
| |
1784. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 8. jануар — Цариградским уговором Османлије признају руску анексију Кримског каната.
- 14. jануар — САД су ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност. Ратни дугови конфедерације су 40 милиона долара, од чега осам Французима и Холанђанима, а конгрес нема овлашћење да расписује порез.
- 15. jануар — Рад британског научника Хенрија Кевендиша достављен Краљевском друштву, први је који описује хемијски састав воде.
- 19. jануар — Балон Браћа Монголфје са шест путника се принудно спустио, након што се почео цепати и нагоревати.
- 30. jануар — Други англо-мајсорски рат: након осмомесечне опсаде, англо-индијски гарнизон у Мангалору се предао Типу Султану због глади.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 7. фебруар — Окончава се ерупција исландског вулкана Лаки а Гримсветн наставља до следеће године. Ова зима у Европи и Северној Америци је оштра.
- 19. фебруар — На територији бившег Кримског каната основана је Таврическа област (прикључена Новоросијској губернији 1796, обновљена као Таврическа губернија 1802-1918). Основани Мелитопољ, Симферопољ.
- 24. фебруар — По наређењу Типу Султана, хришћани, нарочито католици, протерани су из Канаре у Серингапатам, уз одузимање имовине. Заробљеништво траје 15 година.
- 25. фебруар — Први лет балоном са врућим ваздухом изван Француске: Паоло Андреани и браћа Герли у Бругхерију.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Конгрес је прихватио вирџинијску цесију земље, "округ Илиноис", простор северно од реке Охајо, који ће постати Северозападна територија.
- 11. март — Мангалорским уговором је окончан Други англо-мајзорски рат у Индији - статус кво, али положај Британске источноиндијске компаније је погоршан (нови рат долази 1790).
Април
[уреди | уреди извор]- 14. април — У Данској изведен дворски пуч приликом кога, након што се са њиме физички обрачунао, 16-годишњи принц Фредерик преузима власт од свог стрица Фредерика који је дотада владао као регент уместо свог брата, ментално нестабилног Кристиана.
- 20. април — Споразумом у Лондону формално завршен Четврти англо-холандски поморски рат.
- 23. април — Конгрес САД доноси земљишну ординансу, предлог Томаса Џеферсона, којом се позива на стварање нових држава између Апалача, Охаја и Мисисипија (ординансом из 1787. ће прво бити створена Северозападна територија).
- 26. април — Наредба Јосипа II предвиђа увођење немачког језика као искључивог језика државне управе и јавног живота у року од три године.
- април — У Босни и даље влада куга и анархичне прилике због распуштених јаничара, баша и зулумћара, више десетина породица из Крајине прешло на аустријску страну, упућени су у Шајкашку.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Основана тврђава Владикавказ, на комуникацији Русије и Грузије.
- 10. мај — Завршени су избори у Великој Британији: Вилијам Пит Млађи, постављен за премијера крајем прошле године, осигурао је већину.
- 12. мај — Споразум из Париза је на снази, размјеном ратификованих примерака.
- 15. мај — Умро црногорски владика Арсеније Пламенац, наслеђује га, тренутно одсутни Петар I Петровић Његош, који ће бити хиротонисан у октобру у Сремским Карловцима - владика до 1830.
- 18. мај — Аустријски цар Јосипа II издаје указ којим се немачки језик уводи као службени језик у Угарској (повукао пре смрти 1790).
- 20. мај — У Паризу је потписан мир након англо-холандског рата. Негапатнам у Индији је британска колонија, Холандска Остиндија је отворена за британску трговину. Рат је био штетан за Холандију, јача активност Патриотске странке која се противи стадтхолдеру Вилхему.
Јун
[уреди | уреди извор]- 18. јун — Из Нове Шкотске издвојен Нови Брунсвик за британске лојалисте избјегле из САД (учествује у формирању Канаде 1867). И острво Капе Бретон је засебна колонија до 1820.
- 18. јун — Француска флота уништила ново португалско утврђење у Кабинди (али арбитража из 1786. ипак даје суверенитет Португалу, и слободну пловидбу Француској).
- 19. јун — Луј XVI и Густав III од Шведске закључују уговор о савезу. Са Густавом је и гроф Аxел вон Ферсен кога гласине повезују са краљицом Маријом Антоанетом.
- 22. јун — Баварски изборни кнез Карл Теодор издаје декрет којим забрањује удружења основане без његове потврде - мисли се на илуминате, изричито су забрањени едиктом из следеће године.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Француска даје карипско острво Сен Бартелеми Шведској за трговачка права у Гетеборгу (шведска власт траје 1785-1878).
- 15. јул — Браћа Роберт лете са војводом Луј Филипеом у издуженом балону до можда 4.500 метара.
- 22. јул — Руска Аљаска: трговци крзном на челу са Григоријем Шелиховим стижу на острво Кодиак и оснивају насеље. Домороци се одупиру, следећег августа долази до масакра припадника народа Алутик код Ава'ука. Мушкарци овог народа морају ловити морске видре ради крзна.
Август
[уреди | уреди извор]- 11. август — Афера краљичине огрлице: ноћни састанак кардинала Лој-Рене де Рохана са женом за коју он мисли да је краљица Марија Антоанета, а заправо проститутка коју је унајмила Јеанне де Валоис-Саинт-Ремy (огрлица улази у игру догодине).
- 13. август — Питов закон о Индији: тамошња владавине Источноиндијске компаније се ставља под контролу британске владе. Оснива се контролни одбор (до 1858).
- август — Две краљевске комисије у Француској, у једној је Бен Френклин, подносе извештаје о "анималном магнетизму", теорији Франза Месмера: рани пример контролисане студије, налази да делује само када субјект очекује, што је први пример плацеба.
- август — Томас Џеферсон је стигао у Париз као пленипотенцијар за преговарање уговора о пријатељству и трговини са Великом Британијом и другим земљама (посланик 1785-89).
- 16. август — Отворена Општа болница града Беча.
- 17. август — Јозефинизам: декретом је дозвољено отварање локала за продају сопственог вина и сокова - настанак Хеуригера.
- 23. август — Представници четири севернокаролинска округа, данас у североисточном крају Тенесија, проглашавају Државу Франклин - одржава се до 1789.
- 23. август — Јозефинизам: забрана сахрањивања унутар градских граница је проширена на све Хабсбуршке земље. Прописана је употреба вишекратних ковчега - непопуларно, повучено након шест месеци.
- август — Тројица аустријских официра у Србији ради картографског извиђања: заставник Покорни, потпоручник Митесер и заставник Перетић, добили су унапређење од цара.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3/4. септембар — Млетачки ескадрон Ангела Ема је ушао у туниску луку и преотео напуљски брод који су пирати управо отели. У Тунису и Магребу је ове године избила и вишегодишња куга.
- септембар — Наполеон је примљен на париску Ецоле милитаире.
- 18. септембар — Изласком додатка је довршено десетотомно Друго издање Енциклопедија Британика (од 1777).
- 19. септембар — Браћа Роберт и још један путник лете 6 сати и 40 минута, прелазе 186 км.
- 20. септембар — Лелије Ципико именован сплитским надбискупом (до 1807). Антун Иван Луковић именован новиградским бискупом (до 1794).
- 22. септембар — Руски трговци успостављају прво насеље на отоку Кодиак на Аљасци.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — "Котлени рат": један холандски метак је погодио котао на хабсбуршком броду, који се предаје. Цар Јосип II објављује рат Холандији крајем месеца, од раније захтева повратак Овермаса и Зеландске Фландрије и отварање Скелдта.
- 13. октобар — Петар I Петровић Његош хиротонисан у Сремским Карловцима од митрополита Мојсија Путника и тројице епископа, затим одлази у Беч, па у Русију.
- 22. октобар — Уговор из Форт Станвиxа је први између независних САД и Индијанаца: потписници Ирокешке конфедерације се одричу територије Охајо, али савет Шест нација одбија ратификацију, као и Северозападна конфедерација - наредних година че бити потписани нови уговори, а избиће и Северозападни индијански рат.
- 24. октобар — Краљ Луј XVI купује замак Сен Клу за краљицу Марију Антоанету, што није популарно.
- 31. октобар — Буна Хорије, Клошке и Кришана: румунски сељаци дижу устанак против аустријске власти у Трансилванији - угушен је у децембру. Извесно врење је и у Банату; потакнут овим, цар Јосип II. ће укинути лично кметство и у Угарској - кмет се може одселити са властелинова имања након измирених обавеза.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 28. новембар — Умро је Антоине Грималди, регент Монака већ 52 године - Оноре III је за то време живео у Француској (кнез до 1793).
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Глад у Египту, након две слабе поплаве Нила, услед ерупције Лакија - страдала је шестина становништва у долини Нила.
- 21. децембар — Јохн Јаy је секретар иностраних послова САД (до 1789).
- 24. децембар — Божићна конференција: у Балтимору је основана Методистичка епископална црква.
- 31. децембар — Конбауншка Бурма осваја Араканско краљевство.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Доситеј Обрадовић издао "Совјете здраваго разума" у Лајпцигу.
- Дефтердар Хусни Јусуф пише како је "београдски серхат одвајкада час побуњен, час миран, јер се ниједан поредак у њему не држи дуже од три месеца". Нереди у београдском пашалуку и суседним областима достижу врхунац у овом добу.
- Према извештају аустријских обавештајаца, Неготинска крајина личи на оазу од 47 села, између Београдског и Видинског пашалука.
- Митрополит Мојсије Путник шаље представку цару у којој се залаже за одржање ћирилице (цар следеће године одустаје од одлуке из 1781. да се у српске школе уведе латиница).
- Треће насељавање Шваба доводи 6.000 немачких породица у Банат. Немци граде село Торжа у Бачкој, дан. Савино Село.
- Топуско је под управом Војне крајине.
- У Осијеку основано Грађанско стрељачко друштво.
- Жумберак пребачен из Аквилејске патријаршије у Загребачку бискупију.
- Цркве: нова Жупна црква св. Михаела Арканђела у Промини, црква Пресветога Тројства у Леграду, жупна црква св. Миховила Арканђела у Оклају
- Аустријска комора продаје Каставску госпоштију за 100.000 форинти француском племићу Ивану Тхиерyју.
- Карл Вилхелм Шеле изоловао лимунску киселину.
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 14. октобар — Фернандо VII од Шпаније, шпански краљ
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — Фридрих Калкбренер, немачки композитор и пијаниста. (†1849)
- 24. новембар — Закари Тејлор, 12. председник САД. (†1850)
Децембар
[уреди | уреди извор]- непознат датум - Лука Милованов Георгијевић, српски књижевник и филолог. (†1828)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Вилхелм Фридман Бах, немачки композитор
- 31. јул — Дени Дидро, француски писац и филозоф. (*1713)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 13. децембар — Самјуел Џонсон, енглески писац и лексикограф
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
