close
Пређи на садржај

Mayhem

С Википедије, слободне енциклопедије
Mayhem
Мејхем на концерту 2024. године
Музички рад
Активни период1984—1993; 1995—данас
Оснивање1984. (Осло, Норвешка)
Жанрблек метал
Издавачке кућеDeathlike Silence Productions, Misanthropy Records, Necropolis Records, Season of Mist, Century Media Records
Чланови
Садашњи члановиНекробучер
Хелхамер
Атила Чихар
Телох
Гул
Бивши члановиЕуронимус
Манхајм
Месаја
Манијак
Дед
Окултус
Каунт Гришнак
Блекторн
Бласфемер
Остало
Повезани чланциБурзум, Кристијан Викернес, Venom
Веб-сајтthetruemayhem.com
Дискографија
Daemon
(2019) 		Daemonic Rites
(2023) 		Liturgy of Death
(2026)

Mayhem (транскр. Мејхем) је норвешки блек метал бенд основан 1984. године у Ослу. Сматра се једним од најзначајнијих састава ране норвешке блек метал сцене и једним од бендова који су обликовали звук другог таласа блек метала.[1]

Бенд су основали гитариста Øystein „Euronymous” Aarseth, басиста Јерн „Necrobutcher” Stubberud и бубњар Kjetil „Manheim” Haraldsson. Назив групе узет је по пјесми „Mayhem with Mercy” британског бенда Venom.[2]

Рана историја бенда обиљежена је честим промјенама поставе, контроверзним наступима, смрћу вокалисте Пера Ингвеа „Dead” Олина 1991. године и убиством гитаристе Еуронимуса 1993. године. Еуронимуса је убио Варг Викернес, оснивач пројекта Бурзум, који је претходно свирао бас-гитару на снимању албума De Mysteriis Dom Sathanas.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање и рани период

[уреди | уреди извор]

Мејхем је основан 1984. године. Првобитну поставу чинили су Еуронимус на гитари, Некробучер на бас-гитари и Манхајм на бубњевима. У најранијем периоду бенд је био под утицајем састава као што су Venom, Блек сабат, Моторхед, Слејер, Bathory и Celtic Frost.[4]

Прво значајније издање бенда био је ЕП Deathcrush, објављен 1987. године. Иако је продукцијски сиров и кратак, Deathcrush је касније стекао култни статус међу љубитељима екстремног метала и постао једно од важних издања у раној историји блек метала.[5]

Период са Дедом

[уреди | уреди извор]

Шведски вокалиста Пер Ингве Олин, познатији као Дед, придружио се бенду крајем 1980-их. Са њим је Мејхем развио још мрачнији сценски идентитет, који је укључивао употребу corpse paint шминке, наглашено екстремну атмосферу наступа и теме повезане са смрћу, окултизмом и мрачном симболиком.

Дед је умро 1991. године. Његова смрт снажно је утицала на бенд и на ширу норвешку блек метал сцену. Након тога је Некробучер напустио групу, а Еуронимус је наставио рад са новом поставом.

De Mysteriis Dom Sathanas и прекид рада

[уреди | уреди извор]

За снимање дебитантског студијског албума De Mysteriis Dom Sathanas, Мејхему су се придружили мађарски вокалиста Атила Чихар из групе Tormentor, Варг Викернес на бас-гитари и Сноре „Blackthorn” Рух из састава Thorns. Албум је сниман почетком 1990-их, али је његово објављивање одгођено због смрти Деда и убиства Еуронимуса.[6]

Еуронимус је убијен у августу 1993. године. Након његове смрти бенд је привремено престао са радом, а албум De Mysteriis Dom Sathanas објављен је 1994. године. Данас се тај албум често сматра једним од кључних издања у историји блек метала.[7]

Поновно окупљање

[уреди | уреди извор]

Мејхем је поново активиран 1995. године. У новој постави били су Некробучер, Хелхамер, Манијак и гитариста Руне „Blasphemer” Ериксен. Овај период донио је нова издања и постепено удаљавање од искључиво сировог звука ране фазе.

Године 1997. објављен је ЕП Wolf's Lair Abyss, а 2000. године други студијски албум Grand Declaration of War. Тај албум је показао експерименталнији приступ, са елементима авангардног метала, промјенљивим структурама композиција и другачијим вокалним приступом.

Каснији рад

[уреди | уреди извор]

Албум Chimera објављен је 2004. године, а потом је Атила Чихар поново постао вокалиста бенда. Са њим је Мејхем 2007. објавио албум Ordo Ad Chao, који је освојио норвешку награду Spellemann у категорији метал музике.[8]

Након одласка Бласфемера, бенд је наставио рад са гитаристима Телохом и Гулом. Услиједили су албуми Esoteric Warfare 2014. и Daemon 2019. године. Године 2021. објављен је ЕП Atavistic Black Disorder / Kommando, а 2026. године студијски албум Liturgy of Death.[9]

Музички стил

[уреди | уреди извор]

Мејхем је најчешће повезан са блек металом, нарочито са његовим норвешким другим таласом. Рани звук бенда одликују брзи бласт бит бубњеви, тремоло гитарски рифови, сирова продукција, мрачна атмосфера и вокали који се крећу од високог вриштања до дубљих, ритуалних и театралних техника.

У каснијој фази, нарочито од албума Grand Declaration of War, бенд је у своју музику уносио елементе авангардног метала, експерименталног метала и сложенијих структура. Албуми Ordo Ad Chao, Esoteric Warfare, Daemon и Liturgy of Death показују комбинацију традиционалног блек метал звука и модерније продукције, са нагласком на атмосфери, ритмичкој напетости и вокалном изразу Атиле Чихара.

Утицај

[уреди | уреди извор]

Мејхем се сматра једним од најпознатијих бендова норвешке блек метал сцене и једним од састава који су највише утицали на развој жанра изван Норвешке. Њихов албум De Mysteriis Dom Sathanas често се наводи као једно од темељних издања блек метала, док су каснија издања показала да бенд није остао ограничен само на рани звук сцене.

Утицај Мејхема видљив је код бројних каснијих блек метал, екстремни метал и авангардни метал састава. Поред музичког утицаја, бенд је остао познат и по снажном културном и медијском присуству због контроверзи које су пратиле његову рану историју.

Чланови

[уреди | уреди извор]

Садашњи чланови

[уреди | уреди извор]
  • Јерн „Necrobutcher” Stubberud — бас-гитара
  • Јан Аксел „Hellhammer” Бломберг — бубњеви
  • Атила Чихар — вокал
  • Мортен „Teloch” Иверсен — гитара
  • Чарлс „Ghul” Хеџер — гитара

Значајни бивши чланови

[уреди | уреди извор]
  • Øystein „Euronymous” Aarseth — гитара
  • Kjetil „Manheim” Haraldsson — бубњеви
  • Пер Ингве „Dead” Олин — вокал
  • Свен Ерик „Maniac” Кристијансен — вокал
  • Варг „Count Grishnackh” Викернес — бас-гитара
  • Сноре „Blackthorn” Рух — гитара
  • Руне „Blasphemer” Ериксен — гитара

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]
  • De Mysteriis Dom Sathanas (1994)
  • Grand Declaration of War (2000)
  • Chimera (2004)
  • Ordo Ad Chao (2007)
  • Esoteric Warfare (2014)
  • Daemon (2019)
  • Liturgy of Death (2026)

ЕП издања

[уреди | уреди извор]
  • Deathcrush (1987)
  • Wolf's Lair Abyss (1997)
  • Atavistic Black Disorder / Kommando (2021)

Изабрана концертна издања

[уреди | уреди извор]
  • Live in Leipzig (1993)
  • Mediolanum Capta Est (1999)
  • De Mysteriis Dom Sathanas Alive (2016)
  • Daemonic Rites (2023)

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Албум Ordo Ad Chao освојио је норвешку награду Spellemann у категорији метал музике за 2007. годину.[10] Бенд је 2021. уврштен у Rockheim Hall of Fame, норвешку кућу славних посвећену популарној музици.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mayhem”. Season of Mist. Приступљено 31. мај 2026. 
  2. ^ „Mayhem”. Season of Mist. Приступљено 31. мај 2026. 
  3. ^ „Norwegian black metal's murderous past”. The Guardian. 22. март 2019. Приступљено 31. мај 2026. 
  4. ^ „Mayhem”. Encyclopaedia Metallum. Приступљено 31. мај 2026. 
  5. ^ „Mayhem”. Season of Mist. Приступљено 31. мај 2026. 
  6. ^ „Mayhem - De Mysteriis Dom Sathanas”. Encyclopaedia Metallum. Приступљено 31. мај 2026. 
  7. ^ „Mayhem”. Season of Mist. Приступљено 31. мај 2026. 
  8. ^ „Mayhem Wins Norway's Spellemann Award”. Blabbermouth.net. 2. фебруар 2008. Приступљено 31. мај 2026. 
  9. ^ „Liturgy of Death (24-bit HD audio)”. Century Media Records / Bandcamp. 6. фебруар 2026. Приступљено 31. мај 2026. 
  10. ^ „Mayhem Wins Norway's Spellemann Award”. Blabbermouth.net. 2. фебруар 2008. Приступљено 31. мај 2026. 
  11. ^ „Watch GAAHL Sing “Freezing Moon” To Celebrate Mayhem's Induction Into The Rockheim Hall Of Fame”. Metal Injection. 6. јануар 2022. Приступљено 31. мај 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mayhem&oldid=31087539”