Вулгата

Vulgata Sixtina

Најпознатији превод Библије на латински језик је Вулгата („обична“), настао крајем 4. века. Римски папа Дамас I је 382. године замолио свога теолошког саветника Софронија Еузебија Јеронима (касније познатог као светога Јеронима, рођеног у Стридон (Штригова) северној Далмацији) да изврши ревизију постојећег текста Итале и да га стандардизује у складу са „правим“ грчким текстом - изворником, као и да преведе Стари завет користећи изворне јеврејске текстове.

Још под владавином папе Дамаса I почео је Свети Јероним 383. са једном ревизијом већ постојећег текста Новог завета, и 390. је кренуо са преводом Старог завета, али не као остали ранији преводи са грчког већ из хебрејског старог пра текста. Јероним је учио грчки и латински у Риму а јеврејски у Палестини. Каснији покушаји да се поступком утврђивања уназад дође до правог изворника за овај превод остали су неуспешни, тако да никада нису разјашњене одређене недоследности у преводу. Касније, сопственом иницијативом, Јероним је проширио свој рад на ревизији и преводу како би обухватио већину књига Библије.

Данас је познато више од осам хиљада верзија Вулгате, што само говори о учестаности рукописног умножавања библијских текстова у раном средњем веку. Западна црква је почела постепено да усваја овај препис који је током наредних векова потиснуо текстове из Vetus Latina (стара латинска библија) и преузела ознаку versio vulgata (верзија која се често користи). Католичка црква је потврдила Вулгату као своју званичну латинску Библију на Тридентском сабору (1545–1563), иако у то време није постојало јединствено ауторитативно издање књиге ни на једном језику. Вулгата је на крају добила званично издање које је објављено у Католичкој цркви као Сикстинска Вулгата (1590.), затим као Клементинска Вулгата (1592.), а потом као Нова Вулгата (1979.). Вулгата се и данас користи у Латинској цркви. Клементинско издање Вулгате постало је стандардни библијски текст римског обреда Католичке цркве и остало је то до 1979. године када је објављена Нова Вулгата.

Иако се већина превода Вулгате традиционално приписује Јерониму, Вулгата има сложени текст који није у потпуности Јеронимово дело. Јеронимови преводи четири Јеванђеља су ревизије превода Vetus Latina које је урадио користећи грчки језик као референцу, а постоје делови које није преводио. Латински преводи остатка Новог завета су ревизије текстова Vetus Latina, за које се сматра да су их направили пелагијански кругови, Руфин Сиријац или Руфин из Аквилеје. Неколико неревидираних (деутероканонских или неканонских) књига из Vetus Latina Старог завета такође су често биле укључене у Вулгату.

Најпознатија верзија Вулгате је она из 5. века која се води под именом Codex Sangallensis (Сенгаленски рукопис), односно (С) и чији се део са Јеванђељима чува у манастиру Сент Гал у Швајцарској. Свакако да је најлепша Вулгата она која се чува у њујоршкој библиотеци и која потиче из 10. века. Писана је словима од злата на љубичасто обојеној јагњећој кожи. Године 1933. римски папа је формирао „Ред светога Јеронима“ у Риму, чији је задатак да раде на исправљању текста Вулгате, како би се реконструисао изгубљени Јеронимов текст.

• Samuel Berger, Histoire de la Vulgate pendant les premiers siècles du Moyen Age (Paris 1893).

Спољашње везе

• Eight examples of the Vulgate, 13th – 15th centuries, Center for Digital Initiatives, University of Vermont Libraries
• Online Latin Vulgate Bible with parallel Douay-Rheims Bible and Haydock Commentary, Clementine edition, but missing 3 and 4 Esdras and the Prayer of Manasses.
• The Latin Vulgate Old Testament Bible with a line for line English translation – very useful for those that are interested in medieval literature, Stuttgart edition, but missing 3 and 4 Esdras, Manasses, Psalm 151, and Laodiceans.
• Latin Vulgate with Parallel English Douay-Rheims and King James Version, Stuttgart edition, but missing 3 and 4 Esdras, Manasses, Psalm 151, and Loadiceans.
• The Clementine Vulgate, searchable Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јун 2018) – Version 4.1.6 (2009). Michael Tweedale, et alia. Other installable modules include Weber's Stuttgart Vulgate. Missing 3 and 4 Esdras, Manasses, Psalm 151, and Loadiceans.
• Nova Vulgata, from the Vatican
• Timeline of Jerome's translations
• Stuttgart Vulgate with Apocrypha, but missing Psalm 151, Laodiceans, and most of Daniel
• Scans of the Clementine Vulgate, including apocrypha
• Vulgate text of Laodiceans including a parallel English translation
• Psalmus 151 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. март 2023) Latin text