Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Спартаков устанак, познат и као Гладијаторски устанак или Трећи устанак робова био је устанак робова који се десио између 73. и 71. године п. н. е. и последњи у низу неуспелих и међусобно неповезаних устанака које су дизали робови против Римске републике, познат под заједничким именом Устанци робова. Спартаков устанак је био једини устанак који је директно претио Италији и који је забринуо Римљане зато што су устаници у почетку имали доста успеха у борбама с римском војском. Устанак је на крају угушен захваљујући успесима, Марка Лицинија Краса, али су се последице овог устанка осећале у римској политици.

Између 73. и 71. године п. н. е., група одбеглих робова — првобитно група од неких 70 одбеглих гладијатора која је ускоро прерасла у групу од више од 120.000 људи, жена и деце — лутала је Италијом и пљачкала и пустошила све пред собом. Група је имала неколико вођа, међу којима је био и гладијатор Спартак. За борбу способни мушкарци ове групе, били су невероватно ефектна војска која је низала успех за успехом у сукобима са римском војском. Плутарх је описао њихове акције као покушај римских робова да побегну од својих господара кроз Цисалпску Галију, док су Апијан и Флор окарактерисали устанак као грађански рат у коме су робови имали за крајњи циљ да заузму и сам Рим. Римски сенат је био узнемирен вестима о непрестаним војним успесима ове групе, као и о њиховим нападима на римске градове и села, што га је навело на одлуку да пошаље осам легија под строгим али ефикасним вођством Марка Лицинија Краса. Рат се завршио 71. године п. н. е. након дугих и огорчених борби када су робови, повлачећи се пред Красовим легијама, схватили да су легије Помпеја и Марка Теренција Варона Лукула кренуле да им зађу с леђа и да им поставе замку, те су се бацили у последњи и одлучујући напад на Красове легије, и том приликом претрпели су потпун пораз и били сасвим уништени.

Цео чланак 378 сјајних чланака

Добар чланак

Настанак Краљевине Босне представља историјски догађај који се одвијао у јесен 1377. године, око Митровдана, православног празника посвећеног Димитрију Солунском, када је тадашњи бан Босне, Твртко Котроманић у манастиру Милешева, крунисан за краља Стефана Твртка I Котроманића, а Бановина Босна уздигнута у ранг краљевине.

Твртко је узео име Стефан како би се изједначио са својим прецима Немањићима, за које се везивао и чију је традицију желио да настави. Постао је „по милости Божијој краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним странам”. Нема података о томе да је у милешевском храму и новој краљици Доротеји стављена круна на главу. Био је то важан историјски догађај коме су присуствовале бројне највише званице. Обред је био свечан, византијско-немањићки, исти као када је Свети Сава крунисао Стефана Првовенчаног.

Цео чланак 469 добрих чланака

Изабрани списак

Дејвид Кит Линч (20. јануар 1946) јесте амерички филмски стваралац, сликар, телевизијски редитељ, визуелни уметник, музичар и повремено глумац. Познат је по својим надреалистичким филмовима. Развио је јединствен филмски стил који је назван линчијански (енгл. lynchian) и карактеришу га педантан дизајн звука и визуали који делују као да су из снова. Надреални и у многим случајевима, насилни елементи његових филмова донели су Линчовим филмовима репутацију да „ометају, вређају или мистификују”.

Линчев опус обухвата кратке и дугометражне филмове, музичке спотове, документарне филмове и телевизијске епизоде. Његово учешће у овим остварењима обухвата режију, продукцију, сценарио као и глуму и дизајн звука.

Цео чланак 178 изабраних спискова

Вести

11. август — Андраш Бака изабран је за председника Мађарске.
10. август — Најмање 250 особа је погинуло у земљотресу јачине 7,4 степени Рихтерове скале који је погодио северозападни део Колумбије;
3. август — Држава Науру је променила своје име у Наоеро.
31. јул — У 24 сата, око 7004600000000000000♠60000 миграната је провалило у Сеуту, шпанску енклаву на обали Марока, од којих је најмање 7001340000000000000♠34 страдало. До следећег дана, већина миграната се вратила у Мароко.
30. јул — Свих 55 тимова УЕФА је најавило бојкот Светског првенства у фудбалу 2030, уколико ФИФА спроведе план да прода уделе у такмичењима приватним инвеститорима.
26. јул — Пет алпиниста из Зенице погинуло је приликом спуста са највишег врха Европе Елбруса.
20. јул — Енди Бернам заменио је Кира Стармера на функцији премијера Уједињеног Краљевства.

Остале вести

На данашњи дан

1805 — Српски устаници су први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац.
1812 — Наполеон Бонапарта је у бици код Смоленска поразио руску војску и наставио да напредује према Москви.
1870 — У бици код Гравелота, највећој бици у Француско-пруском рату Пруси су победили Французе и нанели им тешке губитке (више од 30.000 погинулих).
1877 — Асаф Хал је открио Марсов сателит Фобос. (на слици)
1914 — Немачка је објавила рат Русији у Првом светском рату.
1920 — Усвојен је Деветнаести амандман на устав САД којима је женама загарантовано право гласа.
1964 — Спортистима Јужне Африке забрањено је да учествују на Олимпијским играма због политике апартхејда у тој земљи.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

Слепи миш

… да слепи мишеви увек скрећу налево када излазе из пећине?
… да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама?
… да је двобој у Парагвају легалан ако су обе стране добровољни даваоци крви?
… да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?
… да је брод ХМХС Британик, из исте класе као и Титаник, такође потонуо након што је налетео на мину?
… да Месец има месечеве потресе? Догађају се због напрезања плиме и осеке повезаних са растојањем између Месеца и Земље.
… да су људи једина врста која црвени?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Фотографија Поглед заљубљених аутора Ивана Цаковића приказује млади пар у традиционалној народној ношњи. Рад је награђен деветим местом на фото-конкурсу Вики воли традицију 2026. Србија и представља пример савременог фотографског бележења традиционалне културе и народне баштине.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 707.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 608.772 корисника отворила налог, а од тога је 1.477 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти