close
Прејди на содржината

Nymphaea

Од Википедија — слободната енциклопедија
Nymphaea
Nymphaea alba
Научна класификација [ у ]
Царство: Растенија
клад: Скриеносеменици
Ред: Воднобожуровидни
Семејство: Водни божури
Род: Воден божур
Вид: Nymphaea
Научен назив
Nymphaea
L.
Видови

65 вида, види текст[1]

Синоними[1]
  • Castalia Salisb., Parad. Lond. 1: t. 14 (1805)
  • Leuconymphaea Kuntze, Revis. Gen. Pl. 1: 11 (1891)
  • Ondinea Hartog, Blumea 18: 413 (1970)

Nymphaea наречени и водени божури или водени лилјани ― род на отпорни и нежни водни растенија од семејството водни божури, Nymphaeaceae. Родот има космополитска распространетост. Многу видови се одгледуваат како украсни растенија, а многу сорти се одгледувани. Некои таксони се јавуваат како воведени видови каде што не се автохтони,[2] а некои се плевел.

Во Македонија од овој род расте само еден вид: белиот воден божур (Nymphaea alba).[3]

Микрографија со светло поле на пресек на лебдечки лист од бел воден божур,Nymphaea alba.

Водните божури се водни, ризоматозни или туберозни, повеќегодишни или едногодишни билки понекогаш отпорни на сушење,[4] со разгранети или неразгранети ризоми.[5][2] Туберозните или влакнести корени се контрактилни.[6] Листовите се претежно лебдечки,[2][5][7] но се јавуваат и потопени и изникнати лисја.[8] Листовите можат да бидат прилисници,[8] или екстипулативни.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Родот Nymphaea L. е опишан од Карл Линеј во 1753 година. Има три синоними: Castalia Salisb. објавена од Ричард Ентони Салисбери во 1805 година, Leuconymphaea Kuntze објавена од Ото Кунце во 1891 година и Ondinea Hartog објавена од Корнелис ден Хартог во 1970 година. Типскиот вид е Nymphaea alba L.

Подродови

[уреди | уреди извор]

Родот Nymphaea е поделен на неколку подродови :

Подродот Nymphaea подгрупата Nymphaea е поделен на делови:

Од јануари 2024 година, има 65 прифатени видови од страна на Plants of the World Online:

Фосилни видови

[уреди | уреди извор]

Живеалиште

[уреди | уреди извор]

Nymphaea се јавува во слатководни, како и во соленкасти водни живеалишта.[22]

Многу птици се хранат со семиња и плодови од Nymphaea.

Токсичност

[уреди | уреди извор]

Сите водни божури се отровни и содржат алкалоид наречен нуфарин во речиси сите нивни делови.

Во културата

[уреди | уреди извор]
Водни лилјани од Клод Моне, 1906 година

Древните Египќани ги користеле водните божури на Нил како културни симболи.[23] Од 1580 година, во англискиот јазик станало популарно да се користи латинскиот збор lotus, првично користен за означување дрво, за водните божури што растат во Египет, а многу подоцна зборот се користел за превод на зборови во индиските текстови.[24] Мотивот на лотос е честа карактеристика на архитектурата на храмовите столбови. Во Египет, лотосот, кој се издига од калливата почва за да ги расплетува своите ливчиња кон сонцето, ја сугерира славата на самото појавување на сонцето од абиогенеза. Тоа било метафора на создавањето, симбол на боговите и божиците на плодноста, како и симбол на горниот Нил како дарител на животот.[23]

Францускиот импресионистички сликар Клод Моне е познат по неговите бројни слики на водни лилјани во езерцето во неговата градина во Живерни.[25]

N. nouchali е национален цвет на Бангладеш[26] и Шри Ланка.[27]

  1. 1 2 Nymphaea L.“. Plants of the World Online. Кралски ботанички градини во Кју. Посетено на 9 January 2024. (англиски)
  2. 1 2 3 Flora of North America Editorial Committee (уред.), Nymphaea, Flora of North America North of Mexico (FNA), New York and Oxford преку eFloras.org, Ботаничка градина на Мисури, Сент Луис и Хербариуми на Харвард, Кемриџ Invalid |mode=CS1 (help)
  3. Кирил Мицевски: Флора на СР Македонија, том 1, св. 1, стр. 90, МАНУ, Скопје, 1985
  4. Heslop-Harrison, Yolande (1955). „Nymphaea L.“. Journal of Ecology. 43 (2): 719–734. Bibcode:1955JEcol..43..719H. doi:10.2307/2257032. ISSN 0022-0477. JSTOR 2257032.
  5. 1 2 Nymphaea Linnaeus.“, Flora of China преку eFloras.org, Ботаничка градина на Мисури, Сент Луис и Хербариуми на Харвард, Кемриџ Invalid |mode=CS1 (help)
  6. Pellegrini, M.O.O. „Nymphaeaceae“. Flora e Funga do Brasil. Jardim Botânico do Rio de Janeiro. Посетено на 27 Nov 2024.
  7. Nymphaea. VicFlora Flora of Victoria. Royal Botanic Gardens Victoria. Посетено на November 26, 2024.
  8. 1 2 Conard, Henry S.; Conard, Henry S. (1905). The waterlilies: a monograph of the genus Nymphaea. the Carnegie Institution of Washington.
  9. Меѓународна организација за растителни информации (IOPI). „Исход за Nymphaea“ (HTML). Меѓународен индекс на растителни имиња. (англиски)
  10. Меѓународна организација за растителни информации (IOPI). „Исход за Nymphaea“ (HTML). Меѓународен индекс на растителни имиња. (англиски)
  11. Меѓународна организација за растителни информации (IOPI). „Исход за Nymphaea“ (HTML). Меѓународен индекс на растителни имиња. (англиски)
  12. Меѓународна организација за растителни информации (IOPI). „Исход за Nymphaea“ (HTML). Меѓународен индекс на растителни имиња. (англиски)
  13. Меѓународна организација за растителни информации (IOPI). „Исход за Nymphaea“ (HTML). Меѓународен индекс на растителни имиња. (англиски)
  14. Nymphaea subg. Nymphaea. Australian National Species List (auNSL). Посетено на February 23, 2025.
  15. Меѓународна организација за растителни информации (IOPI). „Исход за Nymphaea“ (HTML). Меѓународен индекс на растителни имиња. (англиски)
  16. Меѓународна организација за растителни информации (IOPI). „Исход за Nymphaea“ (HTML). Меѓународен индекс на растителни имиња. (англиски)
  17. Butzmann, Rainer; Fischer, Thilo C. (2013). „Fossil water lily fruits with seeds Nymphaea subgenus Lotos, from the Oligocene of Armissan/Narbonne (France)“ (PDF). Zitteliana: 93–104. doi:10.5282/UBM/EPUB.19017.
  18. Gee, C. T., & Taylor, D. W. (2016). Aquatic macrophytes from the upper Oligocene fossillagerstätte of Rott (Rhineland, Germany). Part II: A new fossil leaf species of Nymphaea (subgenus Lotos), N. elisabethae Gee et David W. Taylor sp. nov.
  19. Butzmann, R.; Fischer, T. C.; Rieber, E. (2009). „Makroflora aus dem inneralpinen Fächerdelta der Häring-Formation (Rupelium) vom Duxer Köpfl bei Kufstein/Unterinntal, Österreich“ (PDF). Zitteliana (германски): 129–163.
  20. Nymphaea haeringiana (Unger) Butzm., T.C. Fisch., E. Rieber“. The International Fossil Plant Names Index (IFPNI). Посетено на February 23, 2025.
  21. de Saporta, G. (1891). „Recherches sur la végétation du niveau aquitanien de Manosque“. Librairie Polytechnique: 13–14.
  22. Wiersema, John H.; Haynes, Robert R. (1983). „Aquatic and Marsh Plants of Alabama III. Magnoliidae“. Castanea. 48 (2): 99–108. ISSN 0008-7475. JSTOR 4033073.
  23. 1 2 Tresidder, Jack (1997). The Hutchinson Dictionary of Symbols. London: Duncan Baird Publishers. стр. 126. ISBN 1-85986-059-1.
  24. Harper, Douglas. „The Origin and Meaning of the word 'Lotus'. Etymology Online. Douglas Harper. Посетено на 1 April 2021.
  25. „Water Lilies: Claude Monet (French, 1840–1926)“. Heilbrunn Timeline of Art History. Metropolitan Museum of Art. December 2008. Посетено на 8 March 2015.
  26. „Bangladesh Constitution. Part I, The Republic, 4(3)“. Архивирано од изворникот на 2013-10-29. Посетено на 2013-06-22.
  27. Jayasuriya, M. (April 17, 2011). „Our national flower may soon be a thing of the past“. The Sunday Times. Посетено на 2025-05-22.