Токсикација
Токсикација или токсификација је конверзија хемијског једињења у токсичнију форму у живим организмими или у супстратима као што су земљиште или вода. Конверзија може да буде узрокована ензиматским метаболизмом у организмима, као и абиотичким хемијским реакцијама. Док је родитељски лек обично мање активан, родитељски лек и његов метаболит заједно могу да буду хемијски активни и да узрокују токсичност, доводићи до мутагенезе, тератогенезе, и карциногенезе.[1][2] Различите класе ензима, као што су П450-монооксигеназе, епоксидне хидролазе, или ацетилтрансферазе могу да катализују процес у ћелији, углавном у јетри.[2]
Родитељске нетоксичне хемикалије се генерално називају протоксинима. Док је токсикација генерално непожељна, у појединим случајевима она је неопходна за ради ин виво конверзије пролека у метаболит са жељеним фармаколошким или токсиколошким активностима. Кодеин је пример пролека, који се метаболизује у телу до опијата познатог као морфин.
Токсикација ензиматским метаболизмом
[уреди | уреди извор]ЦYП450 ензими
[уреди | уреди извор]
Фаза I метаболизма лекова су биоактивациони путеви, који су катализовани ЦYП450 ензимима, и потенцијално може доћи до продукције токсичних метаболита и ћелијског оштећења. Необично висок ниво активности ЦYП450 ензима може да доведе до промена у метаболизму лека и конверзије лека у његове токсичније форме. Међу ЦYП450 ензимима фазе I, потфамилије ЦYП2Д6 и ЦYП3А су одговорне за хепатотоксичност током метаболизма лека знатног броја различитих лекова, као што су флуклоксацилин, триолеандомицин, и троглитазон.[3] Хепатотоксичност се испољава као токсичност лека у јетри.
Парацетамол (ацетаминофен, АПАП) се конвертује у хепатотоксични метаболит НАПQИ путем система цитохром П450 оксидазе, углавном посредством потфамилије ЦYП2Е1. Хепатички редукован глутатион (ГСХ) може да брзо детоксикује НАПQИ, ако се АПАП узима у одговарајућим количинама. У случају предозирања, залихе ГСХ нису довољне за НАПQИ детоксикацију, те долази до акутних повреда јетре.[4]
Друге оксидоредуктазе
[уреди | уреди извор]Оксидоредуктазе су ензими који катализују реакције којима се преносе електрони. Сам метанол је токсичан услед његових својствава депресије централног нервног система, али он додатно може да буде конвертован у формалдехид помоћу алкохолне дехидрогеназе и затим да буде претворен у мрављу киселину посредством алдехидне дехидрогеназе, што су знатно токсичније супстанце. Мравља киселина и формалдехид могу да узрокују озбиљну ацидозу, оштећења оптичког нерва, и друге компликације опасне по живот.[5]

Етилен гликол (обични антифриз) може да буде конвертован у токсичну гликолну киселину, глиоскилну киселину и оксалну киселину посредством алдехидне дехидрогеназе, лактатне дехидрогеназе (ЛДХ) и гликолатне оксидазе у организмима сисара.[5][6] Акумулација крајњег продукта метаболизма етилен гликола, калцијум оксалата, може да узрокује поремећаје рада бубрега и да доведе до озбиљнијих последица.[5]

Други примери
[уреди | уреди извор]Други примери токсикације ензиматским метаболизмом су:
- Конверзија секундарних амина у желуцу у карциногене нитрозамине преко пута.[7]
- Претварање никотина у карциногени ННК (4-(метилнитрозамино)- 1-(3-пиридил)-1-бутанон) у плућима.[8]
- Бензо[а]пирен у карциногени бензо[а]пирен диол епоксид (БП-7,8-дихидродиол-9,10-епоксид)
- Хипоглицин А у високо токсични МЦПА-КоА
Токсикација абиотичким хемијским реакцијама
[уреди | уреди извор]Повећана токсичност исто тако може да буде узрокована абиотичким хемијским реакцима. Неживи елементи утичу на абиотичке хемијске реакције. Антропогени трагови једињења могу потентијално да буду токсични за организме у акватичном систему.[9]
Арсенска контаминација пијаће воде може да буде хемијски токсична. Унос и метаболизам арсена може да доведе до оштећења у телу. Кад се органски арсен конвертује у токсичнији неоргански арсен, он узрокује карциногенезу, цитотоксичност (токсичност за ћелије) и генотоксичност (узрокује мутације гена).[10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pirmohamed, Dr Munir; Kitteringham, Neil R.; Park, B. Kevin (26. 10. 2012). . „The Role of Active Metabolites in Drug Toxicity”. Drug Safety (на језику: енглески). 11 (2): 114—144. ISSN 0114-5916. doi:10.2165/00002018-199411020-00006.
- ^ а б Meyer, Urs A. (1. 10. 1996). . „Overview of enzymes of drug metabolism”. Journal of Pharmacokinetics and Biopharmaceutics (на језику: енглески). 24 (5): 449—459. ISSN 0090-466X. doi:10.1007/BF02353473.
- ^ Andrade, Raúl J; Robles, Mercedes; Ulzurrun, Eugenia; Lucena, M Isabel. . „Drug-induced liver injury: insights from genetic studies”. Pharmacogenomics. 10 (9): 1467—1487. doi:10.2217/pgs.09.111.
- ^ Michaut, Anaïs; Moreau, Caroline; Robin, Marie-Anne; Fromenty, Bernard (1. 8. 2014). . „Acetaminophen-induced liver injury in obesity and nonalcoholic fatty liver disease”. Liver International (на језику: енглески). 34 (7): е171—е179. ISSN 1478-3231. doi:10.1111/liv.12514.
- ^ а б в Kruse, James A. (2012). . „Methanol and Ethylene Glycol Intoxication”. Critical Care Clinics. 28 (4): 661—711. PMID 22998995. doi:10.1016/j.ccc.2012.07.002.
- ^ Wayne Wingfield; Marc Raffe (29. 9. 2002). The Veterinary ICU Book. Teton NewMedia. стр. 1042—. ISBN 978-1-893441-13-2.
- ^ d’Ischia, Marco; Napolitano, Alessandra; Manini, Paola; Panzella, Lucia (30. 9. 2011). . „Secondary Targets of Nitrite-Derived Reactive Nitrogen Species: Nitrosation/Nitration Pathways, Antioxidant Defense Mechanisms and Toxicological Implications”. Chemical Research in Toxicology (на језику: енглески). 24 (12): 2071—2092. doi:10.1021/tx2003118.
- ^ Brunnemann, Klaus D.; Prokopczyk, Bogdan; Djordjevic, Mirjana V.; Hoffmann, Dietrich (1. 1. 1996). . „Formation and Analysis of Tobacco-SpecificN-Nitrosamines”. Critical Reviews in Toxicology. 26 (2): 121—137. ISSN 1040-8444. doi:10.3109/10408449609017926.
- ^ Gerbersdorf, Sabine U.; Cimatoribus, Carla; Class, Holger; Engesser, Karl-H.; Helbich, Steffen; Hollert, Henner; Lange, Claudia; Kranert, Martin; Metzger, Jörg (1. 6. 2015). . „Anthropogenic Trace Compounds (ATCs) in aquatic habitats — Research needs on sources, fate, detection and toxicity to ensure timely elimination strategies and risk management”. Environment International. 79: 85—105. doi:10.1016/j.envint.2015.03.011.
- ^ Shankar, Shiv; Shanker, Uma; Shikha (1. 1. 2014). . „Arsenic contamination of groundwater: a review of sources, prevalence, health risks, and strategies for mitigation”. TheScientificWorldJournal. 2014: 304524. ISSN 1537-744X. PMC 4211162
. PMID 25374935. doi:10.1155/2014/304524.