1789

Milenijum:	2. milenijum
Vekovi:	17. vek 18. vek 19. vek
Decenije:	1760-e 1770-e 1780-e 1790-e 1800-e
Godine:	1786 1787 1788 1789 1790 1791 1792
1789 na Vikimedijinoj ostavi.
[[Datoteka:|312px]]
[[Datoteka:|312px]]

1789. je bila prosta godina.

Događaji

Januar

• januar — Sastanak turskih starešina iz Užica i Valjeva sa knezovima i viđenijim ljudima iz zapadne Srbije, obećavaju da će uticati na Deli-Ahmeda da ih ne maltretira iz Beograda ali ovaj ih optužuje da su podmićeni.
• 10. januar — Nakon izbora formalno održanih u 10 od 13 država SAD, izborni kolegij jednoglasno izabire Georgea Washingtona za prvog predsednika SAD, potpredsjednik je Džon Adams.
• 17. januar — Poljski Četvorogodišnji Sejm ukida Trajni savet, izvršni organ vlasti.
• 24. januar — Letre de convocation otvara izbornu kampanju za Skupštinu staleža u Francuskoj.
• 27. januar — Sukob plemića i studenata u Renesu, Francuska.
• 30. januar — Vijetnamci na čelu sa dinastijom Tay Son odlučujuće porazili kineske đingovske snage koji su došli da bi vratili na vlast dinastiju Le

Februar

• 4. februar — Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vođa iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington.

• 7. februar — Francuska: naredba da staleži sastave spiskove žalbi - odrađeno tokom marta i aprila, kada teku i izbori za Skupštinu.
• 10. februar — Zakon o poreznoj i urbarijalnoj regulaciji u Austriji, koja bi ukinula sve privilegije plemstva u pogledu direktnog poreza od zemljišta i svela prihode od kmetova na određenu novčanu rentu. Trebao je stupiti na snagu 1. novembra ali zbog ratova i revolucija to se nije dogodilo.
• februar — Donji dom britanskog parlamenta donosi zakon o namesništvu ali kralj Džordž III se oporavio od mentalne bolesti pre nego što ga je potvrdio Dom lordova.
• 17. februar — Švedski kralj Gustav III sprovodi Akt saveza i sigurnosti kojim je ojačan kraljevski apsolutizam.

Mart

• 4. mart — U njujorškom Federal Hali započinje prva sjednica novoizabranog prvog saziva američkog Kongresa. Ustav SAD stupa na snagu (kvorumi Doma i Senata su postignuti, i njihovi službenici izabrani 1. odn. 6. aprila).
• 9. mart — Ludovico Manin postaje poslednji mletački dužd (do 1797).
• mart — U Južnoj Africi izbija drugi Xhosa rat (do 1793).
• mart — maj — Episkop Jovan Jovanović i Janoš Klaćanji (Klattyanyi) obišli 105 sela, uglavnom u šabačkoj nahiji, gde pridobijaju narod za autrijskog cara[1].

April

• 28. april — Pobunjena posada engleskog broda Baunti je ostavila kapetana broda Vilijama Blaja i njegovih 18 pristalica u vodama kod Tahitija.
• 30. april — Džordž Vašington je inaugurisan za 1. predsednika SAD.

Maj

• 5. maj — Počelo je zasedanje Skupštine državnih staleža u Francuskoj prvi put posle 175 godina.

Jun

• 17. jun — Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.
• 20. jun — Poslanici Trećeg staleža novoproklamovane Narodne skupštine u Francuskoj zakleli se da se neće razići dok ne donesu novi ustav
• 23. jun — Sednica u kraljevom prisustvu

Jul

• 14. jul — Narod u Parizu je zauzeo zatvor Bastilju, simbol monarhije i taj dan se smatra početkom Francuske revolucije.

Avgust

• 1. avgust — Ruska i austrijska vojska su u Rusko-turskom ratu porazile osmansku vojsku u bici kod Fokšanija.
• 4. avgust — Parlament Francuske je, tokom Francuske revolucije, ukinuo sve privilegije feudalaca.
• 26. avgust — Nacionalna ustavotvorna skupština je usvojila Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.

Septembar

• 22. septembar — Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.

Oktobar

• 5. oktobar — Oktobarski marš na Versaj
• 8. oktobar — Austrijska vojska pod komandom feldmaršala Ernsta Gideona fon Laudona je osvojila Beograd od Turaka posle višenedeljne opsade.
• 24. oktobar — Počela je Brabantska revolucija invazijomlj Austrijske Nizozemske emigrantskom vojskom iz Nizozemske republike.

Novembar

• 3. novembar — Ruski general Platov zauzeo Bender na Dnjestru.
• 2. novembar — U Francuskoj nacionalizovana i eksproprisana crkvena imovina.
• 8. novembar — Austrijski feldmaršal von Sachsen-Coburg-Saalfeld svečano ušao u Bukurešt.
• 20. novembar — Nju Džerzi je prva država SAD koja je ratifikovala Deklaraciju prava, u decembru će to učiniti i Mariland i Severna Karolina.
• 21. novembar — Odred Mihajla Mihaljevića zauzeo Karanovac (Kraljevo).
• 21. novembar — Austrijanci i frajkor Branovačkog i Jovanovića zauzeli Negotin.
• 21. novembar — Severna Karolina ratifikacijom ustava postala 12. država SAD.
• 26. novembar — U SAD obeležen prvi Dan zahvalnosti, prema proklamaciji predsednika Vašingtona.
• 30. novembar — Dekret o priključenju Korzike Francuskoj (zauzeta još 1768).

Decembar

• 2. decembar — Crna procesija u Varšavi: predstavnici 141 kraljevskog grada Poljske i Litvanije traže plemićka prava i urbanu reformu.
• 14. decembar — Zakon o opštinama u Francuskoj.
• 18. decembar — Bolesni car Josip II obećava saziv sabora, kako su bučno zahtevale županijske skupštine.
• 18. decembar — Austrijska vojska napustila Brisel.
• 19. decembar — Uvode se asignati kao certifikati za vrednost crkvene imovine u Francuskoj.
• 21. decembar — Turci se vratili u Negotin, Branovački jedva umakao.
• 22. decembar — Dekret o podeli Francuske na departmane (stupa na snagu 4. 3. '90).
• 23. decembar — Parizom kruži letak koji optužuje markiza de Favrasa da ga je grof od Provanse unajmio da organizuje bekstvo kraljevske porodice i napad na Revoluciju - sutradan je uhapšen.
• 24. decembar — Protestanti dobijaju pravo građanstva u Francuskoj.
• 28. decembar — car Josip II. vratio ugarski ustav kakav je bio pre njegovog dolaska na vlast, osim što ostaju patent o toleranciji i dokinuće kmetstva, obećava krunski sabor i povratak krune sv. Stjepana u Ugarsku.
• decembar — Branovački u dva maha odbio Turke kod Sipa i naterao ih na povlačenje.

Kroz godinu

• U Vojnoj granici uveden kantonalni sistem (pukovi vezani za određeni teritorij), ali ukinut već 1802.
• Bečkerek u Banatu (Zrenjanin) dobio položaj privilegirane varošice.
• Hasanaginica se pojavila u osmom izdanju Geteovih sabranih dela, pod njegovim potpisom (anonimni prevod se pojavio 1778. u Herderovoj zbirci).
• Teodor Janković-Mirijevski u ruskoj službi pripremio drugo izdanje Palasovog "Sravniteljnog slovara" dve stotine jezika, sa prečišćenom rubrikom srpskog jezika.
• Britanska Bengalska prezidencija osnovala kažnjeničku koloniju na Andamanskim ostrvima, današnji Port Blair.
• U SAD je nastao prvi trezvenjački pokret kada se u Konektikatu udružilo oko 200 farmera, pod uticajem argumenata doktora Bendžamina Raša.
• Bivši rob Olaudah Ekuiano objavio autobiografiju u Londonu, što se smatra početkom afričke literature i podsticajem za zabranu trgovine robljem.
• Antoan Lavoazje objavio Traité Élémentaire de Chimie, prvi udžbenik hemije.
• Martin Heinrih Klaprot otkrio uranijum i cirkonijum.

Rođenja

Glavna kategorija: Rođeni 1789.

Mart

• 16. mart — Georg Om, nemački fizičar

Avgust

• 21. avgust — Ogisten Luj Koši, francuski matematičar

Oktobar

• 23. oktobar — Dimitrije Davidović, srpski pravnik

Smrti

Glavna kategorija: Umrli 1789.

April

• 7. april — Abdul Hamid I, turski sultan. (*1725)

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma