1738
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1738 на Викимедијиној остави.
| |
1738. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Холандски брод Леусден тоне на ушћу Маронија у Суринаму: посада и неколицина робова се спасла, а 664 до 702 роба су страдали.
- 7. јануар — Мировни уговор између Марати и Могула у Индији: Марате добијају област Малва у западноцентралном делу земље.
- јануар — Одред потиских граничара је потучен код Шапца; због рђавог снабдевања долази до масовног дезертирања, од славонске до поморишке границе.
- јануар — Турске чете из Албаније иду у Скадар а друге преко Св. Спаса и Ђаковице у Пећ. Махмудбеговић у то време постаје скадарски паша, шаље војску на Куче и Клименте, ови је одбијају и плене Подгорицу и Спуж. Паша се свети на Васојевићима, које потискује у Метохију.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Јосеф Сус Опенхеимер, јеврејско-њнемачки банкар и дворски Јевреј Вирттемберга погубљен по осуди за превару, проневјеру и разврат.
- 5. фебруар — Француске трупе се, на позив Ђенове, искрцавају на Корзици како би умирили устанак.
- 11. фебруар — Руско-аустријско-турски рат: Турци из Босне покушавају заузети Шабац, поражени су код Црвице, близу Бајине Баште; зворнички Мохамед-паша је заузео Бијељину, (и Рачу,) продро је у шабачки дистрикт до Прњавора, али се убрзо мора повући.
- фебруар — Босански везир Али-паша је на путу за Ужице дошао под Вишеград, зворничку војску је упутио према Чачку и Ситници, један његов одред је освојио Пожегу, посада Ужица убрзо пристаје на часну предају, пре повратка у Босну је запосео Рудник. Након повратка у Босну хара између Уне и Купе, Зворничани и Тузлаци пљачкају Семберију и Мачву, а Херцеговци и Арбанаси Куче и Клименте.
- 20. фебруар — Основана Шведска левантска компанија за трговину са Османлијама (ради до 1756).
Март
[уреди | уреди извор]- 24. март — Надер-шахова опсада (старог) Кандахара: град је освојен у јуришу бахтијарског контигента. Хусеин Хотак је заробљен сутрадан, када је пала и цитадела - то је крај хотакијске моћи. Преживели Кандахарци су пресељени у оближњи нови град Надерабад (напуштен 1747).
- март — Битка на Диндару: етиопски цар Иyасу је потучен када је кренуо на Сенарски султанат, заробљену Христову икону и честицу Часног крста ће морати платити 8.000 унци злата.
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Британски парламент гласа са 257 према 209 да краљ затражи задовољштину од Шпаније, након што му је Роберт Џенкинс, по причи, показао своје ухо у туршији, одрезано 1731 - сљедеће године почиње Рат Јенкинсовог уха. Прави проблеми су трговина са Америкама, британско ширење у Северној Америции напетост са бурбонском, Француском.
- 10. април — Цар Карло је привремено признао патријарху Арсенију IV јурисдикцију у (раније) новостеченим областима - патријарх се у јуну враћа у Београд, може доћи у седиште београдско-карловачког митрополита.
- 28. април — Папа Клемент XII. издаје булу Ин еминенти апостолатус спецула: католицима се забрањује да постају масони. Забрана је проистекла из ривалства хановерских и јакобитских ложа и могућих последица за британско-француске односе.
- април — Пећки Ходаверди-паша безуспешно нападао Куче.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Пошто је цар Карло прихватио патријархов предлог да се организује српско-албански пук, ген. дела Церда је добио задатак да га организује - али, прикупљено је само 150 од потребних 2.000 људи, који нису добили опрему од гувернера Марулија.
- 10. мај — Надер-шах започиње инвазију могулских територија у дан. Авганистану, јер је могулски цар допустио авганским побуњеницима да пребегну на његову територију. Надер улази у Газни 31. 5. без отпора.
- 24. мај — Џон Весли у Лондону на састанку верника Моравске цркве доживљава духовни препород који ће га потакнути да покрене методистички покрет; методисти широм света данас исти датум обележавају као Дан Алдерсгатеа.
- 25. мај — Окончава се оружана фаза Кресаповог рата између британских америчких колонија Мериланд и Пенсилванија, залагањем краља Џорџа II за примирје и преговоре - гранични спор решен тек 1767. повлачењем Масон–Диксонове линије.
- 27. мај — Османлије заузеле Оршаву на Дунаву (Аустријанци касније повратили).
- 30. мај — Херцеговачки изасланици се обраћају Аустрији, нуде устанак православних и католика - припремљен је текст привилегије, али већ се размишља о миру.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Султанов ферман земаљским првацима да се прекину одмазде у Србији, како би се раја вратила на земљу, али убиства и пљачке се настављају; на Косову се одмазда претвара у "трајан обрачун са српском рајом", у чему је цариградска влада немоћна. Кнежеви Богосав и Јовица из Барајева одн. Неменикућа, као и још неки кнежеви овог лета, добили су у Нишу аман-бујрулдију од великог везира Јеген Мехмед-паше о мирном прихватању турске власти, што је зачетак кнежинске самоуправе.
- јун — Османлије заузимају Мехадију, што им отвара Банат (Аустријанци накратко повратили).
- 19. јун — Надер-шах заузима Кабул након кратке опсаде.
- 24. јун — Британац Левис Паул је добио патент за предење са ваљцима, модел је израдио Џон Вајат. Прве предионице с овим принципом следе 1741, са магарећим, и 1742, са воденим погоном.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Битка код Корни, северно од Оршаве: Аустријанци одбили османлијски напад, повратили Мехадију 9-ог.
- 13. јул — Разбијен турски напад на Ада Кале, али опсада се наставља 18-ог.
- јул — Шире се гласови да ће се Турци окупљати око Ужица ради напада на Београд, патријарх Арсеније прелази у Карловце.
- јул — Епидемија куге с обе стране Дунава у Србији, нарочито међу војницима; проширила се из Ердеља у Банат и Бачку, а из Србије у Срем, траје до 1741-42, "од Земуна до Варадина није (се) могло проћи друмом од трупова мртвих људи"; у јужној Угарској има и доста разбојничких дружина.
- 19. јул — Јеан-Баптисте Цхарлес Боувет де Лозиер је кренуо са две фрегате у истраживање јужног Атлантика.
- јул — Одред граничарских хајдука упућен у Темишвар па Липову, у борбу против побуњених Румуна - прекинуто због куге.
- Пошто су их Немци хтели покметити, банатски пастири дигли побуну под руководством румунских хајдука Ванче и Андрије, чије је главно седиште у Ђердапској клисури.
- јул — Емануил Козачински напушта Карловце, остаје само мала тривијална школа словенска и граматичка.
Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Османлије сераскера Иваз Мехмеда заузимају Ада Кале након опсаде, два дана касније и Оршаву, као и Мехадију. У аустријској војсци завладала паника.
- 16. август — Подигнута Капела Светог Рока у Суботици.
- 19. август — Аустријска војска се повукла из Баната, улогорила се код Смедерева а девет дана касније код Вишњице.
- август — Руско-аустријско-турски рат: После турског продора, гроф Конигсегг је смењен, за команданта је постављен Кевенхуллер, у немилости је и војвода од Лорене, који је са Маријом Терезијом накратко био послан у Тоскану.
- август — Руско-турски рат: Минихова руска војска је с муком дошла до Дњестра, али се повлаче јер се с друге стране налази турска војска, а у Бесарабији је куга (руска војска се повлачи из Очакова и Кинбурна, јер страда од куге). При прелазу реке Белокише (Белочи) одбили су турско-татарски напад. Ласијев поход на Крим се завршава због недостатка провијанта.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — Снаге Надер-шах Афшара опљачкале Џелалабад из одмазде за убиство гласника.
- септембар — Турци опустошили околину Београда, са робљем се вратили у Ниш
- 17. септембар — У Београд је стигао херцег Фрања Лотариншки, војска се улогорила по бастионима тврђаве, у великој нечистоћи. Аустријанци и Турци воде ове године полуслужбене разговоре о миру, посредством француског посланика на Порти.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4 - 18. октобар — Аустријанци, уз помоћ саксонске и баварске коњице, успевају након опсаде повратити Рачу.[3]
- октобар — Француски истраживач Пиерре Гаултиер де Вареннес ет де Ла Верендрyе је основао Форт Ла Реине, дан. Портаге ла Праирие, јужно од језера Манитоба. Наставља даље и постаје први Европљанин у дан. Северној Дакоти, где посећује народ Мандан.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Ранији гувернер Влашке, фелдмаршал Георг Оливиер вон Валис постаје последњи гувернер хабсбуршке Србије, након ген. Марулија.
- 18. новембар — Бечки мировни споразум којим је формално окончан Рат за пољско наслеђе; про-француски бивши краљ Станислав Лешћински се одриче пољске круне и заузврат добија Лотариншко Војводство (које ће након његове смрти припасти Француској), а лотариншки војвода Франз Стефан као компензацију добија Тоскану.
- 26. новембар — Битка у Кyберском пролазу: Надер-шах је разбио снаге могулског пешаварског субедара, три дана касније улази без отпора у Пешавар. Затим наставља марш ка могулским крунским земљама.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Одлучено да се манастир Марча преда унијатима, тј. загребачком бискупу, због чега су га Срби крајишници следећег јуна запалили.
- 13. децембар — Корзикански побуњеници поразили француске интервенционистичке трупе код Борга, на тада ђеновском острву - догађај су назвали "Корзиканско повечерје".
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Срби из Црне Горе су четничким акцијама кроз Херцеговину нанели велику штету Турцима, "да су у провијанту за војску претрпјели више губитака него против Аустријанаца".
- Турци су нападали Куче, у Брдима, али су одбијени уз помоћ Братоножића и Климената, али Васојевићи су страдали.
- Манастир Базјаш у Банату је разорен. Монаси манастира Гомионица у Босни беже у опустелу Пакру у Славонији, носе и плаштаницу манастир Милешева.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Основан је Дудешти Веки
Рођења
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Вилхелм Хершел, немачко-британски астроном и композитор. († 1822)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
