1741
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1741 на Викимедијиној остави.
| |
1741 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Рат за аустријско наслеђе, Први шлески рат: Пруси без отпора заузели шлески главни град Бреслау, као и тврђаву Охлау 9-ог. До краја месеца заузимају скоро целу Шлезију а опкољени су Глогау, Бриег и Неисе.
- јануар — У вези с преговорима о разграничењу са Аустријом, Османлије су извеле војску на северну границу.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 14. фебруар — Чарлс Мекклин дебитира као Схyлоцк у "Млетачком трговцу" са психолошки и костимографски реалистичнијим остварењем.
- фебруар — Барун Фрањо Тренк новачи сеоске момке и помиловане хајдуке у славонским селима, укључујући и силом; поведено је на стотине разбојника и бескућника; Тренкови пандури ће се прочути по јунаштву и дивљаштву.
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Цариградском конвенцијом разграничено Велико Ратно острво код Београда, Аустријанцима остаје северни део.
- 9. март — Први шлески рат: на почетку пролетње кампање, Пруси заузимају Глогау.
- 13. март — Рат за Џенкинсово уво: почиње двомесечна Битка код Картагена де Индиас: британски копнени и поморски напад има почетне успехе, али се на крају морају повући, услед великог броја жртава од жуте грознице.
- 14. март — У Бечу отворен Бургтхеатер (у данашњој згради од 1888, обновљеној 1955).
- март — Далматински генерални провидур Кавали наређује да православни свештеници морају зависити од латинских бискупа.
- март/април - У британском Њујорку је дошло до низа од 13 пожара; наводно је откривена завера црних робова и сиромашних белаца да униште град. На крају ће бити погубљено 34 људи, од чега је 13 црнаца спаљено.
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Неипперг је прекинуо пруску опсаду Неиссе (Нyса).
- 10. април — Рат за аустријско наслеђе, Први шлески рат: Битка код Молвица у којој млади пруски краљ Фридрих II наноси пораз аустријској војсци и консолидира своја освајања у Шлеској.
- април — Почела је обнова Београдске тврђаве, залагањем већег дела европске Турске - градња траје до 1770-тих.[6]
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Бриег (Брзег) се предао Прусима.
- 14. мај — Почиње угарски крунидбени сабор у Пожуну (до 20. 10.). Да би добила подршку у рату, Марија Терезија мора признати сва угарска сталешка права; зато ће се већина њених каснијих реформи ограничити на аустријске земље. Пристаје на укидање Потиско-поморишке војне границе, што изазива патријархов протест и немире - привилегије су потврђене 1743, али ће 1749-51. ипак бити развојачена. 46. законски члан каже да се у Троједници неће трпети друга вера осим католичке., али привилегије ће ипак бити потврђене 1743, одлучено да се манастир Марча преда унијатима (и опет 1751, заузет 1753).[15]
- 14. мај — Циркумнавигација Георгеа Ансона: пошто се један брод насукао на обалу Чилеа, остала су му три брода од шест. У новембру ће опљачкати луку Паита у Перуу, посада стално опада због скорбута.
- 15. мај — Надерова дагестанска кампања: на путу кроз Мазандеран, неко је пуцао на Надер-шах Афшара. За то је осумњичен његов син Реза Qоли Мирза Афсхар који ће касније бити ослепљен.
- мај — Витус Беринг креће из Петропавловска Камчатског у експедицију како би израдио географске карте обала Сибира.
- 20. мај — Рат за Џенкинсово уво: Опсада Картагене де Индиас, спектакуларни покушај британских снага да заузму шпанско упориште Картагена де Индиас (у данашњој Колумбији) завршава страховитим поразом, који је на неколико деценија осигурао шпанску власт над колонијалним поседима у Јужној Америци.
- 27. мај — Тренкови пандури дефилирају у Бечу, уз пратњу Турске банде.
- 28. мај — Нyмпхенбуршки уговор: баварски изборник Карло добива шпањолску потпору за царску титулу насупрот Марије Терезије - прва од алијанси под француским покровитељством, значи да Први шлески рат прераста у велик Рат за аустријско насљеђе. У Нyмпхенбуршкој лиги ће бити Француска, Шпанија, Баварска, Пруска, Саска, Савоја-Сардинија.
Јун
[уреди | уреди извор]- 5. јун — Франко-пруски уговор из Бреслауа.
- 11. јун — Завршени избори у Уједињеном Краљевству: Виговци премијера Ваполеа губе 44 мјеста, углавном у "трулим" и "џепним" окрузима, али им остаје већина од седам места. Валоле губи позицију у фебруару.
- јун — Друга камчатска одн. Велика северна експедиција: бродови "Св. Петар" и "Св. Павле", под командом Беринга одн. Чирикова, кренули са Камчатке на исток.
- 17. јун — Умро млетачки дужд Алвисе Писани, за новог је 30-ог изабран Пиетро Гримани (до 1752).
- 25. јун — Крунисање Марије Терезије у Пожуну за угарску краљицу.
- 30. јун — Папина енциклика Куанта кура дискутује о наплати реквијема (мисе за мртве).
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — У Србији коју су Османлије повратиле 1739. образовано је 700 тимара, који су додељени спахијама са службом у Београдској тврђави - број спахија је до 1771 преполовљен (од раније у нишкој, пожешкој, ужичкој и соколској нахији има 200 спахија), овим су укинути сви хасови, зијамети, тимари, па и вакуфи који су постојали пре аустријске окупације; на попису је већ затечено 56 читлука, неки припадају хришћанима. Према турском попису, од 1.546 села у северној Србији, насељених има 592, опустелих 721, од давнина опустелих селишта 233; укупно 6.586 пореских обвезника.
- 15. јул — Руски поморац Алексеј Чириков постаје први Европљанин који је опазио данашњу Аљаску, на јужном крају Аљаска Панхандле. Беринг је сутрадан видео копно, на северном крају Панхандлеа.
- 22. јул — Носорог Цлара се искрцала у Роттердаму - до 1758. обилази више европских земаља.
- 28. јул — Шведска, у настојању да поврати територије изгубљене Ништатским миром и на притисак француске дипломације, објављује Русији рат, познат и као Рат партије Шешира (назван по политичкој странци која се за њега залагала у Риксдагу).
Август
[уреди | уреди извор]- 4/5. август — Британци заузимају Залив Гвантанамо на шпањолској Куби - неактивни до одласка у децембру и губитака од болести.
- 10. август — Битка код Колачела у којој раџа од Траванцореа наноси тежак пораз холандској експедицији.
- 15. август — Француске снаге почињу прелазак Рајне, као помоћ Баварској.
- 29. август — Кампо цунами: ерупција острвског вулкана Ошима поред Хокаида изазива цунами од 90 метара, страдало је око 2.000 људи.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Руско-шведски рат: Битка код Вилманстранда у којој руске снаге наносе тежак пораз шведским снагама у данашњој Финској.
- 14. септембар — Франко-баварске снаге заузеле Линц.
- септембар — Симо Будмани на мисији код капетана Стоца Исмаил-бега, да се подупру давнашња права дубровачке луке и оспорила права недавно отворене конкурентске луке у Херцег-Новом.
- септембар — Михаи Раковић је кнез Влашке након Константина Маврокордата (до 1744).
- септембар — Георг Фридрих Хендл је компоновао ораторијум Месија - први пут изведен у Даблину следећег априла.
- 19. септембар — Француско-саксонски савез против Хабсбурга.
- 21. септембар — Марија Терезија се емотивно обраћа угарском сабору у Пожуну, након чега ови одобравају мобилизацију (сакупљено 22 уместо обећаних 60 хиљада војника).
- Српска милиција, Клименти и граничари Посавске, Подунавске, Потиске и Поморишке границе морају кренути у борбу против Бавараца, Пруса и Француза. Срби граничари већим делом служе под генералима Палфијем и Кевенхилером, у средњој Европи, мањим делом у Ломбардији и Аустријском приморју. У рату се истичу гроф ген. Јосип Казимир Драшковић и пук. Атанасије Рашковић, командант српске милиције.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — Конвенција из Клеин Шнелендорфа: тајно примирје Аустрије и Пруске, јер се краљу Фридриху не свиђа идеја прејаке Француске или Баварске. Аустријанци ће предати Неису након формалног отпора, али рат ће бити настављен у децембру.
- октобар — Франко-баварске снаге у близини Беча, до 24-ог, када крећу на север према Прагу. Саксонци су у међувремену напали Чешку.
- 28. октобар — Конвенција о неутралности између Британије и Француске.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 26. новембар — Рат за аустријско наслеђе: Франко-баварско-саксонске снаге на челу са маршалом де Саxом заузимају Праг.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар — У Русији изведен дворски пуч након кога новом царицом постаје Елизабета, кћерка Петра Великог (до 1762). Иван VI. и његова мајка Ана Леополдовна проводе остатак живота под кључем. Ухапшени су Андреј Остерман и Буркард Кристох вон Миних. Склопљено примирје између Шведске и Русије, али рат ће се наставити.
- 19. децембар — Баварски кнез-изборник Карл у Прагу окруњен за чешког краља.
- 19. децембар — Витус Беринг умро на острву крај Камчатке, названом по њему.
- 25. децембар — Андерс Целзијус развија властиту термометарску скалу.
- 27. децембар — Пруси заузимају главни моравски град Оломоуц.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Ранији пећки патријарх Арсеније IV изабран је за карловачког митрополита, тј. царица Марија Терезија му признаје патријаршијско достојанство и поглаварство над Србима на територији царства.
- Гаврило II, Михић или Михаиловић нови је митрополит дабробосански (до 1752), у Сарајеву није омиљен.
- Драшковићеви крајишници из Стеничњака признати од Сабора за бандеријалце, одлазе и на европска ратишта. Сабор је Србе у Топуском поштедео контрибуције (до 1770).
- Христофор Жефаровић издао "Стематографију" - славеносрпска допуњена верзија Витезовићевог дела из 1701. Прва књига на новом, рускословенском, књижевном језику чији аутор није Рус, уплетени су и елементи из руског и српског народног језика.
- Хатихумајуном Махмуда I, из области Неготинске крајине (царски хас са имунитетом) издвојена 63 места за вакуф царске библиотеке код Аја Софије, са задржаним слободама.
- Напуљ, тј. Краљевина Двеју Сицилија се занима за досељавање Црногораца из војних разлога: пуковник Карафа се обраћа владици Сави, али ствар спречавају Млечани.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 23. мај — Андреа Лукези, италијански композитор
Смрти
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 28. јул — Антонио Вивалди, венецијански композитор (*1678)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 19. децембар — Витус Беринг, дански истраживач
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
