1771
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1771 на Викимедијиној остави.
| |
1771 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Калмички кан Убаши води торгутске Калмике са леве, источне, обале Волге, неких пет шестина народа, назад у Џунгарију, где их прима ћинговска управа. Бар половина је страдала на путу од напада, глади и жеђи.
- 9. јануар — Јапанска царица Го-Сакурамацхи је абдицирала у корист нећака Хидехита - цар Го-Момозоно (до 1779).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар— Маратске снаге на челу са Махадаји Схиндеом су заузеле Делхи од муслиманског краљевства Рохилкханд. Могулски цар Шах Алам II ће се вратити тамо догодине.
- 12. фебруар— Након смрти краља Адолфа Фредерика, на шведски престо долази Густав III (до 1792), који се у то вријеме налази на дипломатској турнеји у Паризу (4. феб. - 25. 3., где је "освојио" и двор и град).
- 15. фебруар— Руско-турски рат: Румјанцевљева 1. армија ратује на Дунаву, заузета је тврђава Гиургиу (али губе је у јуну).
Март
[уреди | уреди извор]- 29. март — Бивши патријарх Василије Јовановић-Бркић израдио је у Ливорну за Орлова опис турских области и кршћанских народа. Каже да се од муслиманских Албанаца прибојавају чак и сами Турци, о чему је јављао и скопски надбискуп Матија Мазарек 1765. Преспански Мемет-беј са одредом од 500 Албанаца пљачка и пали у воденском крају, након што се оглушио о позив Порте да оде на руски фронт.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Босански валија је од сада стално на руском ратишту, плаћеничка војска се не одазива на султанове позиве.
- април — У Москви почиње велика епидемија куге, власти уводе карантин - само у овом граду ће умрети 52.000 људи.
- 24. април — Острва Сакишима, тада део Краљевине Рјукју погођена су земљотресом и цунамијем - страдало је преко 13.000 људи, заслањивање земљишта изазива дугогодишњу глад.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Експедиција де Кергуелен де Тремареца креће ка Индијском океану.
- мај — Етиопија, период Земене Месафинт: у три битке код Сарбакусе, тројица најмоћнијих аристократа су поразиле царске снаге на челу са рас Микаелом Сехулом.
- 16. мај — Регулаторски покрет у Северној Каролини: Битка на Аламанцеу је једини оружани окршај, гувернерове трупе су разбиле Регулаторе.
- 23. мај — Битка код Ланцкороне: 4.000 руских војника под Александром Суворовим поразило пољски одред јачине 1.300 људи.
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Снаге мамелучког лидера Али Беy ал-Кабира и шеиха Акре Захир ал-Умара, који су се побунили против султана, поразили су дамаштанског гувернера Утхман Пасха ал-Курјија и заузели Дамаск - али мамелучки командант Абу ал-Дхахаб ће променити страну и преузети Египат.
- 17. јун — Вођа критског устанка Даскалојанис је брутално погубљен након што се предао.
- 21. јун — Руско-турски рат, Битка код манастира Вокарешт: Руси су одбили Турке који су ишли на Букурешт.
- 26. јун — Руска 2. армија Василија Долгорукова заузима Перекоп - отворен је пут на Крим, кан је побегао у Цариград.
Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Нови трговински уговор Аустрије и Турске. Аустрија је добила неке територијалне уступке. Одн. тајна конвенција две земље, према којој би Османско царство дало новац и Олтенију у замену за аустријску помоћ у повратку земаља које је узела Русија.
- 10. јул — Долгоруков заузима Кафу/Феодосију након бомбардовања. Следе преговори Кримских Татара и Долгорукова, за кана је изабран проруски Сахиб Герај.
- 13. јул — Руско-турски рат (1768—1774): Руске снаге окупирале Крим.[1]
- јул — Експедиција Самуела Хеарнеа, следећи реку Копермин, стиже до обале Арктичког океана.
Август
[уреди | уреди извор]- 17. август — Први успон на Бен Невис, највишу планину Британских острва (1345 м).
- 18. август — Неуспели руски напад на Ђурђу.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 8. септембар — Шпански фрањевци оснивају мисију Сан Габриел Архангел у Горњој Калифорнији - почетак града Сент Габријел.
- 15. — 17. септембар — Побуна због куге у Москви услед избијања бубонске куге од које је страдало 57.000 људи.
- 23. септембар — Ранији гувернер Кубе Антонио Мариа де Буцарели нови је вицекраљ Нове Шпаније (до 1779), где се показује као способан администратор.
- 24. септембар — Битка код Столовича, у дан. Белорусији, још једна је Суворовљева победа над Барском конфедерацијом.
- 26 - 28. септембар — Кужни бунт у Москви приликом кога се грађани, морени глађу и другим недаћама, насилно одупиру мерама карантена уведеним током епидемије бубонске куге. Опустошени су Чудски и Донски манастир, убијен је архиепископ Амвросиј.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Пошто је већина Калмика отишла, руска царица укида Калмички канат.
- 17. октобар — У Милану је изведена опера 15-годишњег Моцарта, Асцанио ин Алба, поводом венчања, два дана раније, аустријског надвојводе Фердинанда Карла и Марије Беатриче, наследнице дома Есте - тако настаје кућа Аустриа-Есте.
- 18. октобар — Експедиција ду Фреснеа креће ка Индијском океану.
- 21. октобар — Маркгроф Баден-Бадена Аугуст Георг је умро без наследника, наслеђује га рођак, маркгроф Баден-Дурлацха Карл Фриедрицх - овим је након 236 година опет уједињена Маркгрофовија Баден (електорат 1803-06, велико војводство 1806-1918, република 1918-33/45).
- 23. октобар — На западном Борнеу је основан град Понтианак, главни град истоименог султаната који траје до 1950.
- 30. октобар — 7. новембар — Док су Турци пред Букурештом, Руси Вајсмана и Милорадовића харају на десној обали Дунава: Тулча, Исакча, Бабадаг, Мечин, Гирсово.
- 31. октобар — Руси одбили још један турски напад на Букурешт.
- октобар — Доситеј Обрадовић одлази из Далмације у Беч, преко Трста.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Присташе Барске конфедерације у изненадном препаду накратко отимају краља Станислава Августа Пониатовског; краљ ће из заробљеништва успети да побегне неколико дана касније, а тај чин ће против побуњеника окренути друге европске владаре и јавност - догодине долази Прва подела Пољске.
- 11 - 16. новембар — Руси неуспешно опседају Митилену на Лезбосу.
- 14. новембар — Војводство Парма: први министар Гуиллауме Ду Тиллот је смењен на тражење војвоткиње Марије Амалије.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 17. децембар — Руско-турски рат: Руска царица Катарина Велика, настојећи одвратити евентуално аустријску интервенцију у корист Турака, објављује да је спремна напустити окупирана подручја турских вазалних кнежевина Влашке и Молдавије уколико Османско Царство пристане исплатити ратну одштету.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Дубровчани први пут послали поклисара у Русију, пошто руска ескадра дубровачке бродове, а Орлов пријети да ће бомбардирати град.
- У бечкој штампарији Јосифа Курцбека је одштампано 150 српских књига 1771-92.
- Шћепан Мали саставио суд од дванаест најугледнијих главара Црне Горе.
- Марија Терезија оснива Бечку берзу, ради трговања државним обвезницама.
- Карл Вилхелм Шеле је у Шведској открио кисеоник, али је објавио то тек 1777.
- Лимошки порцелан: у Лимогесу, који је одавно познат по емајлу и фајансу, основана је фабрика порцелана, пошто је у близини пронађен каолин.
- Велика глад у Чешкој 1770-71. и глад у Саксонији и јужној Немачкој 1771-72. Као излаз се промовише гајење кромпира.
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Волтер Скот, шкотски писац
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 12. фебруар — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске
Јул
[уреди | уреди извор]- 30. јул — Томас Греј, енглески песник (*1716)
Референце
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
