634
| Миленијум: | 1. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 634 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Византијско-арапски ратови: цар Ираклије, болестан, немоћан и непопуларан у Православној цркви, није у стању да лично поведе византијску војску да се одупре муслиманском освајању Леванта. Он шаље свог брата Теодора да окупи снаге да поново заузме новоосвојене муслиманске територије. Монофизити и Јевреји широм Сирије поздрављају арапске освајаче, јер су незадовољни византијском влашћу.
- Краља Дагоберта I приморавају аустразијски племићи да на престо постави свог трогодишњег сина Сигеберта III, уступајући краљевску власт у Аустразији. Ослобађа се зависности од Пипина од Ландена, а своју власт проширује и на Бретонце.
- Еанфрита од Бернисије и његовог телохранитеља убио је краљ Кадвалон од Гвинеда, у покушају да преговара о миру. Еанфритов брат Освалд враћа се из 18-годишњег изгнанства у Дал Риати (модерна Шкотска), да би затражио круну Нортумбрије.
- Битка код Хевенфилда: Освалд, вероватно у пратњи снага Шкота (или Пикта), побеђује и убија Кадвалона са велшком војском у близини Хексама (северна Енглеска). Он поново уједињује Деиру са Бернисијом и постаје краљ Нортумбрије.
- Битка на мосту: Персијске снаге (10.000 људи) под Бахман Џадујом побеђују муслиманске Арапе на Еуфрату (близу Куфе). Поглед на слонове је успаничио муслимане и многи су убијени. Бахман не гони арапску војску која бежи.
- Битка код Фираза: Рашидунски Арапи (15.000 људи) под Халидом ибн ал-Валидом побеђују комбиноване снаге Византијског царства, Персијског царства и арапских хришћана (најмање 10 пута веће од Халидове војске) у Месопотамији (Ирак).
- Рашидунски калифат започиње исламско освајање Византијског царства, када муслиманске снаге под командом Абу Убаиде ибн ал-Јараха нападају Левант. Халид креће у Сирију из Ал-Хира, водећи са собом половину своје војске, око 8.000 војника.
- Битка код ал-Каријатајна: Муслимани Арапи под Халидом побеђују Гасаниде код Ал-Каријатајна, након што су се становници одупрли његовим предлозима. Његова војска осваја и пљачка град, пре него што је наставила да заузме друге градове у тој области.
- Битка код Марџ Рахита: Муслиманска арапска војска под Халидом побеђује византијске снаге (15.000 људи) и њихове савезнике Гасанида. После битке он шаље коњичку колону на периферију Дамаска, да опљачка регион.
- Битка код Босре: муслиманске снаге под Халидом опседају византијски и хришћански арапски гарнизон (12.000 људи) у Босри. После неколико дана град тврђава се предаје; Халид намеће плаћање данка становницима.
- Битка код Мараџ-ал-Дебаја: Муслиманска војска у близини Антиохије поклала је византијски конвој дамашчанских избеглица (10.000 људи). Мобилна гарда (елитна лака коњица) хвата велику количину броката.
- Краљевство Тујухун је нападнуто од стране кинеских снага под Ли Ђингом (династија Танг) током кампање цара Таизонга против Тујухуна, што је резултирало убиством њиховог вође (кана) Муронг Фујуна наредне године.
- Аидана од Линдисфарна, ирског мисионара, краљ Освалд је позвао из Јоне (Унутрашњи Хебриди) да успостави епископију на светом острву Линдисфарн и поново успостави хришћанство у Нортамбрији.
- Софроније постаје патријарх Јерусалима. Он шаље синодска писма папи Хонорију I и источним патријарсима, објашњавајући православно веровање, одричући се монотелитизма.
Јануар
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Битка код Датина Рашидунске снаге под командом Језида ибн Аби Суфјана поразиле су хришћанске Арапе око Газе. Муслиманску победу славе локални Јевреји, који су били прогоњена мањина унутар Византијског царства.
Април
[уреди | уреди извор]- јун-јул — Битка код Босре
- 21. август – 19. септембар — Опсада Дамаска
Јул
[уреди | уреди извор]- 30. јул – Битка код Ајнадајна: Византијске снаге (90.000 људи према муслиманским изворима) под Теодором су поражене од Рашидунског калифата код Бејт Шемеша (данашњи Израел). Ираклије, који се налази у Емеси, бежи у Антиохију када је чуо вести о исходу битке.
Август
[уреди | уреди извор]- 23. август – Абу Бакр умире у Медини и наслеђује га Омар I, који постаје други халифа (халифа) Рашидунског калифата. Током своје владавине, Омар осваја Сирију, Персију и Египат у „светом рату“.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 19. септембар – Опсада Дамаска: муслимански Арапи под Халидом освајају Дамаск као први већи град Византијског царства. Избеглице из Дамаска добијају гаранцију да ће се повући у Антиохију.
