close
Пређи на садржај

Mikafungin

С Википедије, слободне енциклопедије
Mikafungin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneIntravenozno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije14-17 sati
IzlučivanjeFekalno
Identifikatori
CAS broj235114-32-6 Зелена квачицаДа
ATC kodJ02AX05 (WHO)
PubChemCID 477468
DrugBankDB01141 Зелена квачицаДа
ChemSpider2339421 Зелена квачицаДа
KEGGC15819 Зелена квачицаДа
ChEBICHEBI:600520 Зелена квачицаДа
ChEMBLCHEMBL1201351 Зелена квачицаДа
Hemijski podaci
FormulaC56H71N9O23S
Molarna masa1270,274
  • CCCCCOC1=CC=C(C=C1)C1=CC(=NO1)C1=CC=C(C=C1)C(=O)N[C@H]1C[C@@H](O)[C@@H](O)NC(=O)[C@@H]2[C@@H](O)[C@@H](C)CN2C(=O)[C@@H](NC(=O)[C@@H](NC(=O)[C@@H]2C[C@@H](O)CN2C(=O)[C@@H](NC1=O)[C@@H](C)O)[C@H](O)[C@@H](O)C1=CC(OS(O)(=O)=O)=C(O)C=C1)[C@H](O)CC(N)=O
  • InChI=1S/C56H71N9O23S/c1-4-5-6-17-86-32-14-11-28(12-15-32)39-21-33(63-87-39)27-7-9-29(10-8-27)49(75)58-34-20-38(70)52(78)62-54(80)45-46(72)25(2)23-65(45)56(82)43(37(69)22-41(57)71)60-53(79)44(48(74)47(73)30-13-16-36(68)40(18-30)88-89(83,84)85)61-51(77)35-19-31(67)24-64(35)55(81)42(26(3)66)59-50(34)76/h7-16,18,21,25-26,31,34-35,37-38,42-48,52,66-70,72-74,78H,4-6,17,19-20,22-24H2,1-3H3,(H2,57,71)(H,58,75)(H,59,76)(H,60,79)(H,61,77)(H,62,80)(H,83,84,85)/t25-,26+,31+,34-,35-,37+,38+,42-,43-,44-,45-,46-,47-,48-,52+/m0/s1 Зелена квачицаДа
  • Key:PIEUQSKUWLMALL-YABMTYFHSA-N Зелена квачицаДа

Mikafungin je organsko jedinjenje, koje sadrži 56 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 1270,274 Da.[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10][11][12]

Osobine

[уреди | уреди извор]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 23
Broj donora vodonika 16
Broj rotacionih veza 18
Particioni koeficijent[13] (ALogP) -3,1
Rastvorljivost[14] (logS, log(mol/L)) -10,3
Polarna površina[15] (PSA, Å2) 518,5

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Grover, N. D. (2010). . „Echinocandins: A ray of hope in antifungal drug therapy”. Indian J Pharmacol. 42 (1): 9—11. PMC 2885632 Слободан приступ. PMID 20606829. doi:10.4103/0253-7613.62396 Слободан приступ. 
  2. ^ Bormann, A. M.; Morrison, V. A. (2009). . „20054447”. Drug Design, Development and Therapy. 3: 295—302. PMC 2802128 Слободан приступ. PMID 20054447. doi:10.2147/dddt.s3242 Слободан приступ. 
  3. ^ Vehreschild, J. J.; Cornely, O. A. (2006). . „Micafungin Sodium, the Second of the Echinocandin Class of Antifungals: Theory and Practice”. Future Microbiology. 1 (2): 161—170. PMID 17661660. doi:10.2217/17460913.1.2.161. 
  4. ^ Groll, A. H.; Stergiopoulou, T.; Roilides, E.; Walsh, T. J. (2005). . „Micafungin: Pharmacology, experimental therapeutics and clinical applications”. Expert Opinion on Investigational Drugs. 14 (4): 489—509. PMID 15882123. doi:10.1517/13543784.14.4.489. 
  5. ^ Chandrasekar, P. H.; Sobel, J. D. (2006). . „Micafungin: A New Echinocandin”. Clinical Infectious Diseases : An Official Publication of the Infectious Diseases Society of America. 42 (8): 1171—1178. PMID 16575738. doi:10.1086/501020. 
  6. ^ Wiederhold, N. P.; Lewis Js, 2nd (2007). . „The echinocandin micafungin: A review of the pharmacology, spectrum of activity, clinical efficacy and safety”. Expert Opinion on Pharmacotherapy. 8 (8): 1155—1166. PMID 17516879. doi:10.1517/14656566.8.8.1155. 
  7. ^ Ikeda, F.; Tanaka, S.; Ohki, H.; Matsumoto, S.; Maki, K.; Katashima, M.; Barrett, D.; Aoki, Y. (2007). . „Role of Micafungin in the Antifungal Armamentarium”. Current Medicinal Chemistry. 14 (11): 1263—1275. PMID 17504145. doi:10.2174/092986707780597970. 
  8. ^ Sucher, A. J.; Chahine, E. B.; Balcer, H. E. (2009). . „Echinocandins: The Newest Class of Antifungals”. The Annals of Pharmacotherapy. 43 (10): 1647—1657. PMID 19724014. doi:10.1345/aph.1M237. 
  9. ^ Morris, M. I.; Villmann, M. (2006). . „Echinocandins in the management of invasive fungal infections, part 1”. American Journal of Health-System Pharmacy : Ajhp : Official Journal of the American Society of Health-System Pharmacists. 63 (18): 1693—2303. PMID 16960253. doi:10.2146/ajhp050464.p1. 
  10. ^ Morris, M. I.; Villmann, M. (2006). . „Echinocandins in the management of invasive fungal infections, part 2”. American Journal of Health-System Pharmacy : Ajhp : Official Journal of the American Society of Health-System Pharmacists. 63 (19): 1813—1820. PMID 16990627. doi:10.2146/ajhp050464.p2. 
  11. ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). . „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  12. ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). . „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  13. ^ . . doi:10.1021/jp980230o.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). . „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  15. ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). . „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mikafungin&oldid=29080674”